Znam, po ko zna koji put trubimo o reciklaži, ali šta možemo! To je zaista čista i korisna tehnologija u kojoj svi možemo učestvovati.

Da počnemo od toga šta je aluminijum, odnosno kako on prvobitno nastaje. Aluminijum je metal koji se dobija iz rude boksita. Aluminijuma u slobodnom stanju ima jako retko u prirodi, može se naći u vidu pločastih kristala. Takav aluminijum se vodi kao mineral.

Dobio je ime od latinske reči alumen – jedinjenje za koje su još Rimljani znali. Zanimljivo je da je od ostalih metala, aluminijum najkasnije otkriven. Na početku otkrića je bio toliko redak da je imao veću vrednost od zlata!

Oksidi ili hidroksidi aluminijuma su amfoterni, što znači da mogu reagovati i kao kiseline i kao baze. Danas ga srećemo u raznim oblicima kao što je stolarija, limenke i konzerve, delovi za avione i svemirske brodove, itd.

A sada, reciklaža aluminijuma!

Šta spada u otpad od aluminijuma? To su neke od žičanih instalacija, felne, delovi elektronskih uređaja, folije, a najveći deo jesu konzerve ili limenke od pića.

Kako se reciklira aluminijumski otpad?

Otpad se prvo razvrstava na mestu nastanka ili na deponijama. Na mestu nastanka se razdvaja tako što se u domaćinstvu stavlja u posebne kese i nosi se u reciklažni centar, ili otpad ubacujemo u kontejnere predviđene za aluminijumski ili metalni otpad. Na deponijama ili u reciklažnim centrima, aluminijum se od drugih metala može razdvojiti magnetnom separacijom. Metalni otpad se stavlja na pokretnu traku koja je namagnetisana, tako da metali koji imaju feromagnetna svojstva ostaju na traci, a aluminijum ide na dalju obradu. Gde nema magnetne separacije tu se koristi obična pokretna traka i ručno se razdvaja metalni otpad. Dalje se transportuje do reciklažnih centara gde se presuje i balira. Obojeni aluminijum, kao što su limenke, se pre procesa reciklaže pere. Bale aluminijumskog otpada se sitne na manje komade i zatim se topi na preko 600 °C i stavlja u kalupe koji se izvlače u tanke limove i kao takav se dalje koristi za izradu novih proizvoda od aluminijuma. Najčešće se koristi za pravljenje novih limenki.

Bale od aluminijumskih limenki: http://pktradingthailand.tradekorea.com

Reciklaža aluminijuma omogućuje znatnu uštedu energije koja je potrebna za njegovu proizvodnju, pa je moguća ušteda i do 95%. Time je smanjena emisija ugljen-dioksida i njegov uticaj na životnu sredinu.
Dodatna pogodnost reciklaže aluminijumskog otpada je to što aluminijum ne gubi ništa od svojih važnih karakteristika, niti se oštećuje njegova metalna struktura, pa se može reciklirati neograničeni broj puta. Reciklirani aluminijum se ne razlikuje od izvornog, i zato spada u jedan od retkih ambalažnih materijala (otpada) koji ima tu mogućnost.

Svaka druga limenka u prodavnici je bar jednom reciklirana. Prerađena limenka se nalazi u prodavnici 60 dana, što znači da će kupac 6 puta godišnje držati u ruci „istu“ limenku.

Zanimljivosti:

  • Reciklažom jedne limenke uštedi se energija za četiri sata rada sijalice od 100 W i proizvodnju 20 novih limenki.
  • Reciklažom jednog kilograma aluminijuma uštedi se osam kilograma boksita.
  • Danas se svakog minuta proizvede oko 350 hiljada limenki.
  • Najveća limenka je napravljena na Tajvanu 2002. godine. Bila je visoka skoro 5 metara, široka 2 metara, a teška više od 4 kilograma

Evo kratkog video zapisa, koji pokazuje kako taj proces reciklaže izgleda:

Aluminijumski otpad je najzahvalniji materijal za reciklažu, jer u potpunosti zatvara taj krug. Zato učestvujte i vi u reciklaži i svaku limenku sačuvajte za reciklažu!
Evo gde sve možete odneti vaš aluminijumski otpad za reciklažu: Gde reciklirati?