Bogatstvo planete, Voda

Reka Drina

Reka Drina dugačka je 346 km i pripada slivu Crnog mora. Nastaje spajanjem reke Pive i Tare kod Šćepan polja u Crnoj Gori, a uliva se u Savu blizu Sremske Rače i predstavlja njenu najveću pritoku.Drina ulazi u Srbiju pojačanom snagom reke Lim sa kojom pravi Međeđansku klisuru, jednu od dve najveće na ovoj reci. Drina protiče kroz različite predele kao što su kanjoni, planinski venci, klisure ali i prostrane ravnice i tako neprekidno sa predelima menja i svoju „ćud“. Njen vijugavi tok u narodnom predanju zabeležen je rečima „Ko će krivu da ispravi Drinu“ ili „Ispravljati krive Drine„, a odnosi se na beskoristan posao. U stara vremena nosila je ime Drinos, a narod ju je zvao Zelenika ili Zelenka zbog boje vode.

Gornji tok se prostire od mesta spajanja Pive i Tare do Višegrada i dug je 92 km. Iznad Višegrada u Drinu se uliva vodom bogat Lim.

Dno reke Drine pokriveno kamenjem i šljunkom u blizini Šćepan Polja. Gornji tok reke. Autor: Liquid Art
Link: https://upload.wikimedia.org

Srednji tok obuhvata kanjon Drine dubok oko 1000 metara između Tare i Zvijezde gde se nalazi akmulaciono jezero Perućac i HE Bajina Bašta. Srednji tok je dug 163 km, a u predelu od Višegrada do Zvornika reka često menja pravac. U okviru mrkih i strmih litica srednjeg toka prostire se najveća klisura Drine, Klotijevačka klisura duga 38 km.

Šljunak na dnu reke Drine pod vodom u blizini Perućca u Srbiji. Srednji tok reke. Autor: Liquid Art
Link: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/

Donji tok počinje posle Zvornika i dug je 91 km. Zanimljivo za ovaj deo Drine je da ima sve karakteristike ravničarske reke kao što su meandri i mrtvaje.

Drina predstavlja raj nedirnute prirode i smatra se za jednu od najlepših i najčistijih reka u Evropi, često neukrotiva, ali pitoma, Drina je pravi smaragd vredan u svakom svom deliću. Desnu stranu obale čine ništa manje lepe pritoke Rača, Derventa, Nevenski potok, Crni potok, Brusnica, Žepa i Rzav. Kanjon reke Drine, koji pravi uz pomoć svojih pritoka, zauzima treće mesto u svetu po svojoj velični, posle kanjona Kolorado i kanjona reke Tare i prostire se u dužini od 54 km. Strme litice ovog kanjona sa obe strane su bogate florom i faunom.

Kućica na Drini
Izvor: https://static.puzzlefactory.pl

Drina svojim pritokama preseca dinarski planinski sistem i tako stvara ogroman hidroenergetski potencijal koji je iskorišćen uz pomoć tri hidroelektrane izgrađene na njoj. Prva hidroelektrana na Drini HE „Zvornik“ počela je sa radom 1955, zatim je 1989. godine počela sa radom i HE „Višegrad“. Treća hidroelektrana HE „Bajina Bašta“ predstavlja najveći objekat sagrađen na ovoj reci 1966. godine. Za potrebe ove hidroelektrane reka je pregrađena branom visokom 90 i dugačkom 460 metara, i na taj način je stvoreno akumulaciono jezero Perućac. Sredina Perućačkog jezera predstavlja granicu između Bosne i Hercegovine i Srbije, ali i raj za iskusne pecaroše i one koji svoje uživanje traže na mirnim mestima sa izobiljem netaknute prirode.

Jezero Perućac
Brana i hidroelektrana u Bajinoj Bašti

Osim prirodnih i hidroenergetskih pogodnosti, Drina nudi idealne mogućnosti za razvoj turizma jer pleni i svojim kulturno-istorijskim vrednostima. Na ovoj reci izgrađeno je mnogo mostova od kojih je nesumnjivo najpoznatiji stari most u Višegradu, zadužbina Mehmed paše Sokolovića, izgrađen 1571. godine. Ovaj most je bio inspiracija Ivi Andriću kada je pisao roman „Na Drini ćuprija“ za koji je dobio Nobelovu nagradu.

Most na Drini u Višegradu (BiH)

Regate takođe predstavljaju pojam koji je postao zaštitni znak ove reke. Na Drini se svake godine organizuje splavarenje pod nazivom „Drinska regata“ na kojoj se okupe brojni turisti i ljubitelji prirode. Regataši po pravilu kampuju na obalama Drine, vesele se uz muziku, piće, roštilj i spavaju pod vedrim nebom. Održava se i regata za osobe sa invaliditetom, ove godine u organizaciji Udruženja slepih i slabovidih lica iz Bajine Bašte, ona ima za cilj afirmaciju ravnopravnosti i tolerancije među ljudima kao i ukazivanje na značaj kvalitetnog provođenja vremena u prirodi. Održava se takođe regata u Loznici, u Ljuboviji, Studenstka regata da bi na kraju sve bilo zaokruženo najmasovnijom Velikom Drinskom regatom u Bajinoj Bašti koja se svake godine u julu obeležava brojnim manifestacijama.

Drina koliko je duga toliko je i lepa, zanosna i vredna poštovanja, ona je nezaobilazna stavka za posetiti jer svaki kilometar njenog toka nosi posebnu priču i doživljaj.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: