Zanimljivosti, Životinje

Salticidae – Pauci skakači

Prva asocijacija koja nam se javlja kada pomislimo na paukove, bar u većini slučajeva, jeste da su to najčešće velika, dlakava ,,opasna” stvorenja koja vrebaju u mračnim uglovima soba i čekaju da padne mrak pa da izađu iz svojih jazbina i vrebaju nam po domovima. Možda i najpoznatiji primer predrasuda prema paukovima jeste da čovek, prosečno, tokom noći pojede nekoliko komada paukova dok spava iako je ovo potpuno netačno, već namerno puštena izmišljotina na internetu kao deo eksperimenta kako se lažne informacije brzo šire. Još jedna je da nas tokom noći ujedaju i ostavljaju velike otoke, iako to uglavnom rade stenice. Sasvim je jasno da većina paukova u Srbiji nema fizički kapacitet  da nam probije kožu svojim helicerama (posebni ekstremiteti koji služe u ishrani), a kamoli da nam potencijalno naudi. Iako većina grupa paukova jeste otrovna, postoji par izuzetaka gde umesto otrova povraćaju želudačne enzime na žrtvu, ali daleko od toga da nam enzimi ili otrovi mogu nauditi. Da bismo zaobišli ove predrasude i upoznali se malo sa biologijom paukova i ulogom paukova u ekosistemima, upoznaćemo se na kratko sa jednom posebnom grupom.

Pauci skakači (Salticidae)

Iako je familija koju odlikuje veliki broj vrsta (6080 u svetu i oko šezdesetak  u Srbiji), često bivaju neprimećeni, prvenstveno zbog svoje male veličine. Iako relativno sitni, izvrsni su predatori i često love plen koji je nekoliko puta veći od njih. Veliku ulogu imaju u kontroli populacija različitih, po ljude štetnih, insekata, ali često ne prezaju od toga da jedu i svoje rođake. Interesantan je primer roda Portia, koji imitira povređen plen ili vreba druge paukove, gradeći poprilično složene strategije, u zavisnosti od toga da li njihova žrtva plete mrežu ili ne.

Jedna od vrsta roda Portia u akciji. (Preuzeto sa www.imgur.com)

Ono što im omogućava da budu tako uspešni je prvenstveno karakterističan raspored očiju kao i sposobnost da jako daleko skaču, menjanjem pritiska telesnih tečnosti i kontrakcijom mišića nogu. Ovi pauci imaju osam očiju (postoje grupe koje imaju šest, četiri ili čak bez očiju), ali  definišuća karakteristika jeste veličina i centralna orjentacija ovih čula.
Možda manje poznata činjenica jeste da ovi pauci imaju nešto nalik trobojnom viđenju, kao kod recimo sisara, što je važno ne samo u lovu, već u  posebnim ritualima parenja. Mužjaci su intenzivno obojeni i izvode svojevrsnu svadbenu igru, koja može biti veoma intrigantna i duga, što se može videti na ovom videu. U suštini mužjaci se plesom, kao i ritmičnim udaranjem po podlozi, bore za naklonost ženki. Neimpresionirane ženke često pojedu neuspešne plesače. Da bismo razrešili još jednu predrasudu, svi pauci, a pogotovo ova interesantna grupa, razvili su različite mehanizme odbrane od svojih predatora, na primer osa, tako da vrlo lako izbegavaju ljude. Dovoljno da nam noću ne ulaze u usta i slično. Konkretno pauci skakači imaju dobro razvijen mehanizam osećanja vibracija u vazduhu, tako da ako zamislimo pauka u jednom kraju sobe i osu na drugom, on će osetiti vibracije vazduha pokrenute mahanjem osinih krila i moći će tačno da identifikuje da je to njegov predator i da se skloni. Zamislite onda tek kako lako primeti ljude!

Zbog njihovog diskutabilnog izgleda, kao i prikazivanja u javnosti, kao nešto opasno i čega se treba kloniti (recimo uvek u filmovima, paukovi su ,,loši likovi”, Šilob i Ungolijant u Gospodaru prstenova, Aragog u Hari Poteru) imaju lošu reputaciju. Ovo se jedino može mimoići aktivnim i smišljenim predavanjima koja ruše nepravedno postavljene predrasude prema njima. Ne smemo ni zanemariti velike pokušaje pronalaska načina korišćenja paukove svile u industriji, gde bi sigurno zamenila određene materijale, jer je prirodan produkt, čvršći i jači od većine građevinskih materijala koji se koriste. Takođe, nešto što je mnogo manje poznato, jeste da je paučina potpuno sterilna. Pokušajte da se setite da li ste ikada videli buđ na paučini? Smatra se da bi neke potencijalne uloge mogle biti u izradi zavoja ili čak omota prilikom transplantacije organa, gde bi se sprečio imuni odgovor organizma na strano telo.

Zato, ne smemo nikako zaboraviti na naše male paukolike zglavkare, koji drže brojne populacije „štetočina” pod kontrolom i eventualno ako nas više zanima, istražiti ponešto o njima!

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: