Aktivizam i edukacija, Zanimljivosti

Šest ekoloških dokumentaraca koje vredi pogledati (1. deo)

Nedeljno popodne kod kuće? Može. Ćebence? Može. Kokice? Može. Odličan dokumentarac? Naravno! Dok traje zima, evo ideje kako da kvalitetno provedete vreme u toplom domu i usput naučite nešto novo. Nudimo vam listu od šest ekoloških dokumentarnih filmova koji su do sada već imali na hiljade i hiljade gledalaca širom sveta.

1.„Plavo srce – Borba za poslednje divlje reke Evrope“ (Blue Heart, The Fight to Save Europe's Last Wild Rivers, 2018) svakako je dokumentarac vredan vaše pažnje i vremena. Duboko emotivan prikaz lokalnih zajednica koje se bore za očuvanje svojih brzih bistrih reka otvara u gledaocu jedan novi spektar razmišljanja i sagledavanja problema koje izazivaju sve češće izgradnje derivacionih minihidroelektrana. Hidroenergetska mapa Balkana ovde na veoma direktan način prikazuje razmeru uništenja prirodnih lepota, a samim tim i smanjenje kvaliteta života stanovništva koje je uz te lepote živelo i uživalo vekovima.Ovaj dokumentarni film je pre svega nastao kao deo kampanje i borbe protiv hidroenergetskih projekata u Albaniji, Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Film je realizovan upravo na tim lokacijama, uz po neku lokaciju u Sloveniji.
„Plavo srce” je plod vrednog rada produkcijske kuće Farm League, nastao na zahtev kompanije sportske opreme Patagonia. Patagonia je pored ovog filmskog projekta pokrenula i peticiju koja poziva međunarodne banke da prestanu sa ulaganjem novca u izgradnju minihidroelektrana na Balkanu.Film je za sada preveden na čak četrnaest jezika, a najavljeno je prikazivanje na preko pet hiljada lokacija u svetu, iako nije prošlo ni svega godinu dana od premijernog prikazivanja (april 2018. godine).Ovaj dokumentarac na upečatljiv i jedinstven način poručuje da borba za očuvanje rečne mreže Balkana uopšte nije lak zadatak, da priroda trpi poraze, ali i da ujedinjeno stanovništvo sve češće pobeđuje i da je sve spremnije da se bori za ekološke ciljeve.Kratki prikaz filma možete pogledati ovde, a svakako valja pomenuti i odličnog Endru Brda (Andrew Bird) koji je ovaj dokumentarac obogatio prelepom muzikom.

2. Zajednički dokumentarni film dva oskarovca, Leonarda Dikapria i Fišera Stivensa, pod nazivom „Pre potopa“ (Before the Flood, 2016), daje veoma širok i skladan niz informacija za svakoga ko želi bolji uvid u povezanost između političkih odluka najvećih svetskih sila, klimatskih promena i posledica globalnog zagrevanja. Dikaprio nosi titulu ambasadora dobre volje Ujedinjenih nacija za klimatska pitanja i više od dve decenije aktivno pokazuje interesovanje za ekologiju. Moglo bi se reći da je ovaj dokumentarac vrhunac njegovog zalaganja za širenje ekološke svesti.
Takođe, ovaj film predstavlja pokušaj da se bar malo sagleda opšta slika zdravlja naše planete, što bi, prema rečima NASA astronauta Pirsa Selera, bilo kao kada bi mrav na leđima slona želeo da razume kako slon zapravo izgleda.Dikaprio putuje po celom svetu u tom pokušaju – preko prašuma Sumatre, ugroženih azijskih ostrva, Arktika, Grenlanda, Indije, Kine, Majamija, i mnoštva drugih mesta koja su trenutno pod najvećim uticajem klimatskih promena.Jedna od stvari koje učimo putujući sa Dikapriom je da su Grenland i Arktik u najozbiljnijoj opasnosti ikada od totalnog otopljenja. Arktik je kao klima-uređaj za celu severnu hemisferu, kaže dr Enrik Sala u filmu, i ako nestane, klima će se drastično promeniti, a suše postati još katastrofalnije nego sada. Dalje, film nas opominje da je poslednji put Zemlja doživela porast temperature za 4°C pre 4 miliona godina, a da sada može da doživi i veće zagrevanje isključivo zbog ljudskog nemara. Dikaprio u film uključuje i Elona Maska (Elon Musk), direktora kompanije Tesla Motors, pa saznajemo da se na teritoriji Severne Amerike dosta investira u održive izvore energije. Kompanija Tesla gradi giga-fabriku koja će po završetku izgradnje predstavljati ogroman izvor održive energije. Mask tvrdi da svega stotinak takvih giga-fabrika može da pruži energiju celom svetu, ali kompanija Tesla ne može da izgradi sve njih sama.Najsnažnija poruka ovog filma svakako je moć pojedinca da utiče na smanjenje zagađenja naše planete. Iako krupni koraci u rešenju ovog problema zavise od dubinskog menjanja strukture svetskih ekonomija, pojedinci svakako mogu da ubrzaju taj proces tako što će smanjiti konzumaciju crvenog mesa, prestati sa kupovinom proizvoda koja sadrže palmino ulje (jer proizvodnja palminog ulja prouzrokuje masivne seče šuma), i glasati za one političare koji apsolutno podržavaju razvoj zelene ekonomije i eliminaciju upotrebe fosilnih goriva. Kratki prikaz ovog dokumentarnog filma možete videti ovde, a film kao celina će svakako prijati i najvećim estetama, imajući u vidu da je zabeležen vrhunskim kamerama Nacionalne Geografije.

3.„Nelagodna istina“ (An Inconvenient Truth, 2006)
Iako je Al Gorov dokumentarac pre skoro dve godine dobio i svoj nastavak, svakako ne treba preskočiti ovaj. Ono što njega krasi jeste izuzetna jednostavnost i preciznost u prikazivanju veoma kompleksne teme kakvu predstavlja globalno zagrevanje.Al Gor, bivši zamenik predsednika SAD, jasno iznosi dokaze o povećanju globalne temeperature u poslednjih sto godina, a kao primarni razlog za to navodi upravo ljudsku aktivnost u emitovanju štetnih gasova u atmosferu. Nakon toga, nabraja tri uzroka ovog problema: veliku naseljenost, razvoj tehnologije i nespremnost za nove izvore održive energije.Dokumentarac obiluje primerima o tadašnjim i budućim klimatskim promenama, i to ne samo u Sjedinjenim Američkim Državama, već i u svetu. Ono što je posebno fascinantno je činjenica da je Al Gor već 2006. godine izneo u javnost naučne činjenice o velikoj mogućnosti  topljenja grenlandskog ledenog omotača. Svega nekoliko godina kasnije, ispostavilo se da je bio apsolutno u pravu.Ono što u filmu vidno stoji kao konstantna poruka jeste potreba da se momentalno deluje protiv oštećenja ozonskog omotača i protiv zagađenja vaduha. Takođe, ovde se sagledava i moralnost pojedinca i potreba za opštim dobrom. Al Gor je godinama ekološki aktivan, iako mu u početku nimalo nije bilo lako da svoju poruku prenese drugima. On smatra da će svaki gledalac pronaći onu istinu koja mu daje najviše prostora za delovanje u rešavanju problema globalnog zagrevanja, ili će jednostavno sve smatrati nevažnim i nemotivacionim.
Nelagodno saznanje da je upravo čovek najviše ugrozio planetu i još nelagodnija istina o načinima na koje je to ostvario svakako treba da nam budu u žiži interesovanja i nateraju nas na drastične promene.Ovde možete pogledati kratki prikaz filma, a valja znati da je upravo ovo dokumentarno ostvarenje obavezna literatura na američkim univerzitetima koji izučavaju ekološka pitanja i klimatske promene.
Sledeće nedelje predložićemo vam još tri dokumentarca, a do tada uživajte gledajući neki sa ove liste i svakako nam javite svoje utiske.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: