Aktivizam i edukacija, Zanimljivosti

Šest ekoloških dokumentaraca koje vredi pogledati (2. deo)

Nedelja je dan za filmove, zato i danas nastavljamo sa našom listom dokumentaraca koji obiluju znanjem i ljubavlju prema našoj planeti.

 1. Dokumentarni film „Unutar svetskog otpada“ (Inside the Garbage of the World, 2016) ima za cilj da šokira i podstakne jak osećaj odgovornosti prema načinu na koji zagađujemo planetu. Iako možda ne razmišljamo svakodnevno o đubretu koje ostavljamo iza sebe, posle gledanja ovog filma biće svima jasno koliko svakodnevnim lošim odlukama povređujemo svoj ekosistem i štetimo planeti. Film jasno poručuje da ako ne dođe do menjanja naših navika o otklanjanju otpada, stvorićemo ekološku katastrofu takvih razmera, da nam neće biti povratka. Većina ljudi naivno živi u iluziji da otpad magično nestaje čim ga se rešimo u kontejneru, ali to je daleko od istine. Velika većina svetskog otpada zapravo samo biva premeštena na drugo mesto, a nažalost mala količina zapravo biva reciklirana. Pa tako otpad, tamo negde daleko od nas, nalazi svoj put preko zemljišta i vodovodnih cevi ponovo do naših domova. U današnjem svetu konzumerizma, stvoren je ogroman problem zagađenja koji opasno preti budućnosti cele planete. 
Film posebno dotiče temu plastičnog otpada, s obzirom na to da je plastika koju mislimo da smo bacili već odavno opet stigla do naše ishrane i narušila nam zdravlje.Plastična zagađenost je problem u celom svetu. Prema podacima sakupljenim u ovom dokumentarcu, oko 4,7 miliona tona plastike godišnje završi u našim okeanima, gde ih onda kretanje talasa pretvara u plastičnu supu koja uništava morske životinje i ekosisteme. Svega 8% plastike u okeanima dolazi sa kopna, dok ostatak dolazi iz otpada sa brodova, čamaca i industrijskih pomorskih vozila.Nažalost, film opominje da ništa manje nisu ugrožene ni reke i jezera. Na Havajima, nekada mestu koje smo nazivali rajem na Zemlji, na primer, postoje udaljene plaže gde se više ne može videti pesak od ogromnog nanosa plastike iz mora.Kratak prikaz filma možete pogledati ovde, a nadamo se da će vas gledanje ovog dokumentarca šokirati bar malo i naterati da pažljivije pravite i bacate otpad u svom okruženju.

2. „U trci sa izumiranjem“ (Racing Extinction, 2015je dokumentarac koji prati grupu aktivista u želji za spasenjem od naglog izumiranja životinjskih vrsta širom planete. Putujući od Severne Amerike, Meksika, preko Velike Britanije, pa sve do Kine, Hong Konga i Indonezije, ovaj film ima za cilj da predstavi što širi spektar životinjskog sveta koji je na granici da totalno nestane sa lica Zemlje. Sa takvim ciljem, gledanje ovog ostvarenja svakako izaziva duboku zabrinutost za opstanak svih nas i ukazuje na greške koje su nas dovele do ovakvog stanja planete. Ovde se već na samom početku nabrajaju četiri perioda masovnog izumiranja života na Zemlji i zaključuje se da su sva izumiranja imala zajednički okidač – ogroman porast koncentracije ugljen-dioksida u vazduhu. Iz tog razloga, neminovno je pogledati sadašnjost i uvideti da ljudska civilizacija ima ogromnu ulogu u zagađenju i ugrožavanju biljnog i životinjskog sveta.
U filmu se ljudski rod upoređuje sa asteroidom uništenja. Ovo, svakako dramatično, poređenje ima za ideju osvešćenje i brzo reagovanje svih nas u menjanju svakodnevnih štetnih navika po životnu sredinu. Jedna od poruka filma je „Promenite svoju ishranu – spasite planetu“. Smanjenjem konzumacije mleka i crvenog mesa, na primer, smanjuje se potražnja za stokom, a samim tim smanjuje se i stvaranje metana koji u visokom procentu zagađuje atmosferu kobno kao i uvećan procenat ugljen-dioksida.Ovaj dokumentarac služi se i posebnom tehnikom snimanja opšteg zagađenja oko nas – posebnim kamerama zabeležena je emisija štetnih gasova nevidljiva za ljudsko oko. Ugljen-dioksid i metan u kontaktu sa vodenim omotačem planete proizvode ugljenu kiselinu, koja zbog svoje velike koncentracije narušava zdravlje mora i okeana. Počevši od mikrosveta i planktona, pa sve do ajkula i kitova, ovaj film slikovito prikazuje da je izumiranje vrsta isto kao kada u simfoniji izbacujemo jedan po jedan instrument iz orkestra… sve dok ne zavlada potpuna tišina.Takođe, ovde se mogu naći konkretni saveti kako pomoći ugroženim životinjama i kako smanjiti negativan uticaj na klimatske promene (kratki prikaz filma možete videti ovde).

3. „Jureći za ledom“ (Chasing Ice, 2012) Džejms Balog (James Balog), fotograf Nacionalne geografije, stvorio je niz fotografija na Arktiku sa jednom namerom – da dokumentuje brzo otapanje glečera i promene životne sredine na Severnom polu. Balog nalazi način da američkom i svetskom lobiju koji se bori da zataška dokaze o klimatskim promenama pristupi tako što predstavlja autentične slike rastopljenog arktičkog leda, kao deo svog projekta Extreme Ice Survey (EIS).Cilj ovog projekta je sakupljanje vizuelnih dokaza o uticaju štetnih gasova na ozonski omotač i biosferu naše planete. Kako se u filmu pominje, EISje za sada stvorio više od milion fotografija koje, po rečima Baloga, prikazuju lepotu, umetnost i arhitekturu leda. Ovaj izvrsni fotograf duboko veruje u moć fotografije i smatra da u današnje vreme upravo ona može delovati snažnije na ljudsku svest od reči i suvoparnih naučnih statistika.Jedno od iznenađenja za naučnike na Arktiku bilo je formiranje glacijalnih potoka, mnogobrojnih kanala otopljenog leda, koji sačinjavaju, moglo bi se reći, vodovodni sistem glečera. Iznenađenje zapravo leži u tome što ti potoci ispod i oko glečera ubrzavaju proces otapanja možda čak i brže od direktne sunčeve svetlosti.
Neki od glacijalnih potoka su veoma kratki i zaustavljaju se veoma brzo, čime pak stvaraju male ledene pećine unutar glečera, što opet znatno slabi strukturu cele ledene mase, pa je glečer u velikom riziku da se brže otopi i raspadne. Balog u svom dokumentarcu stalno izražava svoje oduševljenje i zaljubljenost u arktički led. Takođe, kroz film se prožima i fotografovo osećanje prevelike tuge usled pogubne sudbine koja se tom ledenom pejzažu sprema. Ono što Baloga najviše plaši jeste upravo pomisao da Severni pol više nikada neće imati leda kao ranije i da će civilizacija imati samo fotografije onoga što je nekada bilo.
Film je nominovan i za nagradu Oskar u kategoriji za najbolju originalnu pesmu. Pesma „Before My Time”, koju izvode Skarlet Johanson i Džošua Bel, nema ključno mesto u filmu, ali svakako pleni svojom dubokom emocijom. Kratki prikaz filma možete naći ovde, a svakako očekujemo vaše komentare posle gledanja celog filma. Pišite nam ako imate i vi neki ekološki dokumentarac za preporuku uz koji se puno nauči, zaplače, i izrodi još jača želja da sačuvamo planetu.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: