Biodiverzitet, Ugrožene vrste, Uticaj čoveka na Zemlju, Životinje

Slonovača u plamenu!

Ekstremni problemi zahtevaju ekstremne mere!

Mislim da je upravo ova misao prolazila kroz glavu kenijskih vlasti kada su 1989. godine na čelo Sekretarijata za upravljanje i očuvanje divljači (WMCD) postavili već tada slavnog paleoantropologa Ričarda Likija. Ovo je priča i o njemu…

Rođen u čuvenoj porodici naučnika iz Najrobija, Ričard Liki je tokom života postizao velike uspehe i pomerao mnoga naučna dostignuća na polju paleontologije. Međutim, ljubav prema živom svetu polako je preovladala u odnosu na izumrli svet, pa se i Ričard sve više okretao zaštiti divljeg sveta njegove rodne Kenije.

Ričard Liki (2015. godine)

Drugom polovinom 20. veka, a naročito tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, Kenija se suočavala sa ogromnim problemom izlovljavanja slonova radi trgovine slonovačom. Čitave populacije su dovedene do samog ruba opstanka. Godine 1973. vlasti su zabranile lov na slonove, ali je trgovina slonovačom u svetu ostala legalna. Do 1980. zbog skoka cene slonovače krivolov se raširio po celoj površini Kenije i činilo se da ništa ne može sprečiti izumiranje slonova. Kenijske vlasti su tada već očajnički pokušavale da stavku trgovine slonovačom uključe u Konvenciju o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore, poznatiju kao CITES konvenciju.

Na scenu stupa Ričard Liki. Do 1989. godine Ričard je već stekao reputaciju čoveka tvrdih, ponekad i radikalnih stavova i neiskvarljive prirode kome je očuvanje prirode primarni cilj. Kenijskim vlastima to nije promaklo i, kao što sam već pomenuo, postavili su Ričarda Likija na čelo Sekretarijata za upravljanje i očuvanje divljači Kenije (od 1990. Kenijska služba za divljač).

Prvi radikalan potez koji je povukao sa nove pozicije bilo je naoružavanje čuvara divljači uz odobrenje da na lovokradice mogu da pucaju na licu mesta.

Tokom iste godine Ričard Liki povukao je još jedan radikalan potez. Dvanaest tona slonovače koje su do tada prikupili spalio je pred očima čitavog sveta!

Ričard Liki ispred zapaljene gomile slonovače (© Andrew Holbrooke/Corbis)

Iako zvuči čudno, ova metoda postigla je brze i efikasne rezultate. Prema Likijevim rečima za samo godinu dana od 3500 ubijenih slonova u krivolovu godišnje, došlo se do brojke od samo 60 odstreljenih slonova.

Ovaj medijski performans praćen je od strane čitavog sveta i smatra se da je imao najveći uticaj na stavljanje konačne zabrane na legalnu trgovinu slonovačom u okviru CITES konvencije.

Godine 1991. Ričard Liki je ponovio spaljivanje tada prikupljenih 6,8 tona slonovače. Bio je čvrstih stavova da prirodni rezervati u Keniji moraju da budu samoodržavajući i da ih treba ograditi i ljudima zabraniti bilo kakav pristup.

Kao što se moglo i očekivati, ovakvim potezima i stavovima zaradio je mnoštvo neprijatelja, te se 1993. godine pamti pad malog aviona kojim je upravljao. Nakon nesreće amputirane su mu obe noge ispod kolena. Sabotaža do današnjeg dana nije dokazana. U januaru 1994. godine, nakon neosnovanih optužbi za korupciju, podneo je ostavku sa čelnog mesta kenijske službe za divljač i odlučio da se posveti politici.

Vlade mnogih država, ali i nevladine organizacije za zaštitu prirode, kao i pojedinci eksperti podržavaju metodu spaljivanja slonovače jer po njihovim rečima ona šalje jasnu poruku lovokradicama da se krivolov ne isplati, ali i širi svest javnosti o posledicama trgovine slonovačom.

Naravno, postoje i protivnici ovako ekstremnih metoda koji tvrde da će smanjivanjem slonovače na tržištu doći do povećanja njene vrednosti što će dodatno postaći lovokradice na rizik.

Od 1995. godine Ričard Liki postizao je razne uspehe kako na polju politike, tako i na polju zaštite životne sredine da bi se 2015. godine vratio na čelo kenijske službe za divljač na kojem se nalazi do današnjeg dana.

Spaljivanje slonovače u Keniji ponovljeno je još dva puta, 2011. godine kada je spaljeno 5 tona slonovače i 2016. godine u najvećem spaljivanju u istoriji kada je uništeno oko 105 tona slonovače od oko 8000 ubijenih slonova i 1,35 tona rogova od 343 ubijena nosoroga širom Afrike.

Slonovača u plamenu (Nacionalni park Najrobi, 2016)

Odobravali mi ekstremne mere ili ne, na kraju krajeva moramo priznati da često daju rezultate. Ostaje nam samo da se pitamo kakva bi sadašnjost kenijske i afričke faune bila da nije bilo ekstremnih metoda očuvanja?

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: