Zanimljivosti

Sve što možda niste znali o snegu

Već od jeseni, kako dani postaju kraći, a sunce zubato, nameće se pitanje hoće li zima biti duga i snežna. Zima je počela u petak 21.12.2018, traje 89 dana, a završiće se 20. marta 2019. Gradovi su  uveliko zavejani i pre kalendarskog početka ovog godišnjeg doba.

Većini nas sneg znači da treba obuti nepropusnu obuću i obući se toplo. Vozači treba da vode računa o zimskoj opremi i pažljivijoj vožnji zbog bezbednosti u saobraćaju. Pored držanja odgovarajućeg rastojanja valja pre vožnje očistiti auto od snega. Propisana kazna za delimično neočišćen automobil iznosi oko 5 hiljada dinara. A da sneg može da donese i neke koristi govori i ponuda sezonskih poslova čišćenja:  „Haj napolje momak ko je, tamo veje beli sneg, vidiš onde navej`o je, čitav bedem, čitav breg“ („Zima, zima, e pa šta je”). 

Sneg nastaje smrzavanjem vodene pare od koje nastaju kristali leda kada je temperatura u atmosferi ispod nule. Ove kristale nazivamo pahuljice. Za njih se vezuju čestice prašine i smoga te rezak udah nije samo posledica hladnoće već i čistijeg vazduha.

Ako je temperatura na tlu odgovarajuća (ispod 5 stepeni), sneg će stići do zemlje. Za prirodu, snežne padavine obezbeđuju dovoljnu količinu vode za jesenje useve i čuvaju zasađene kulture da ne promrznu na niskim temperaturama. Svež snežni nanos sadrži 90% vazduha te je zbog toga dobar toplotni izolator. Ozima pšenica pod snegom trpi temperature i do -25°C dok bez snežnog pokrivača promrzne na -10°C. Za biljke sneg može biti i štetan ako se javi u ranu jesen i u kasno proleće. Duže zadržavanje velike količine snega može da dovede do oštećenja delova biljaka što predstavlja problem životinjama biljojedima jer direktno utiče na izvore hrane. Tokom zimskih meseci lovci na određenim lokacijama ostavljaju prehranu za divljač.

Sneg utiče na celokupan ekosistem te ni napuštene životinje u gradovima nisu izuzetak. Pored nedostataka hrane tu su žeđ i hladnoća. Ako vodite računa o životinjma koje žive na ulici, valjalo bi da voda koju ostavljate na minusu bude mlaka kako se ne bi brzo zamrzla. Dugo izlaganje hladnoći može da dovede do smrzavanja te je svaki vid humanosti prema životinjama vredan pohvale. Ako među vama ima veštih, privremene kućice nije teško napraviti, a uvek možete odškrinuti vrata na zgradi, garaži ili šupi.

Iako nekome teško pada kada napolju veje, setite se da globalno zagrevanje na našem području nosi sa sobom blage zime i teška topla leta. Možda će nam sneg i nedostajati ako ga ne bude bilo.

Budimo dobre komšije i susedi kada treba da se očiste stepenice ispred zgrade ili da se pogura neko u autu koji šlajfuje. Zima je lepo godišnje doba bez obzira na hladnoću. Radujte se zimi kao dete snegu i isto tako uživajte u zimskoj čaroliji!

Malo zanimljivosti – da li ste znali ove činjenice o snegu?

  • Snežne pahulje nisu jedini oblik snega.

Sneg može da se javi i kao snežne palete i susnežica. Snežne palete ne treba mešati sa gradom (ledena vremenska nepogoda). To su neprovidne ledene čestice koje nastaju kada ledeni kristali padaju kroz zamrznute kapljice oblaka – što znači čestice oblaka koje su hladnije od tačke smrzavanja vode, ali ostaju tečne. Kapljice se grupišu i formiraju meku, grudvastu masu.  Susnežica se, sa druge strane, sastoji od kapi kiše koje se zamrzavaju u male, prozračne kuglice leda dok padaju sa neba.

  • Sneg je providan, nije beo.

Zapravo sneg je, kao i čestice leda od kojih se sastoji, bezbojan. Iako je providan, svetlost ne prolazi kroz sneg već se od njega reflektuje. Ova refleksija daje privid bele boje pahulja.

Svetlost je spektar boja i neki objekti mogu biti određene boje jer neku boju (talasnu dužinu svetlosti) apsorbuju tj. upijaju dok druge reflektuju. Nebo izgleda plavo zato što se plave talasne dužine reflektuju dok se druge boje upijaju. Pošto se sneg sastoji od mnogo pahuljica, svetlost se raspršti od mnoštva malih površina i tako se ustvari odbija od pahulje do pahulje.

  • Ustvari, sneg nije uvek beo

Duboki sneg može često izgledati plavo. Slojevi snega mogu stvoriti filter za svetlost, uzrokujući tako da više crvenog svetla bude apsorbovano u odnosu na plavo. Zbog ove refleksije dublji sneg izgleda plavo.

Sneg može ponekad da izgleda i ružičasto. Obično u visokim alpskim oblastima i priobalnim polarnim područjima sadrži kriofilne slatkovodne alge crvenog pigmenta koje oboje okolni sneg.

  • Mit je da ne postoje dve iste pahulje

Godine 1988, naučnici su pronašli dva identična kristala snega i to iz oluje u Vinskonsinu.

  • Sirakuza, grad u državi Njujork, pokušao je da proglasi sneg nelegalnim

Ovaj grad je prvi u Americi po količini snega koji padne. I pored impresivnog arsenala plugova za obradu zemlje, 1992. godine su pokušali da zakonski kontrolišu sneg. Gradsko veće je donelo dekret po kome je padanje snega pre Božićne večeri ilegalno. Kako se ispostavilo, Majka priroda je podrugljivac, zabelelo se dva dana kasnije.

  • Svake zime u SAD padne 1 kvadrilion snežnih kristala.

To je 1,000,000,000,000,000,000,000,000 pahulja! (24 nule.)

  • Nije svaka snežna oluja mećava

Da bi se kvalifikovala kao mećava, snežna oluja mora da ispuni određene standarde. Vetrovi moraju duvati brzinom od 56,3 km/čas dok sneg mora da smanji vidljivost na manje od 400 metara tokom najmanje 3 sata.

Ostale uobičajene vrste oluja uključuju snežni talas (intenzivan sneg koji prati jak vetar koji traje kratko) i snežni udar (kratko intezivno padanje velike količine snega)

  • Najveće takmičenje u grudvanju je održano u Sijetlu

 Učestvovalo je tačno 5834 grudvača tog 12. januara 2013.

  • U igloima je toplije unutra nego napolju

Igloi se zagrevaju telesnom temperaturom. Pošto je svež, sabijeni sneg sadrži od 90 do 95 procenata vazduha (ne može da se kreće i prenosi toplotu) što ga čini odličnim izolatorom. Mnoge životinje, kao što su medvedi, kopaju duboke rupe u snegu gde hibernirajući provode zimu.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: