Poljoprivreda, Šta ja mogu da uradim?, Uticaj čoveka na Zemlju, Zanimljivosti, Životinje

Sove i njihova uloga u zaštiti životne sredine

Sove su oduvek bile jedne od  najinteresantnijih ptica za izučavanje i imaju veliki značaj za čoveka. Grčka boginja mudrosti, Atina, pored sebe je uvek imala sovu, zbog čega ova ptica predstavlja simbol mudrosti. Sove su noćne ptice, pripadaju redu Strigiformes, usled čega imaju specifičnu anatomiju i morfologiju i vode drugačiji način života u odnosu na ostale grabljivice.Ušne školjke su im postavljene na različitoj visini, što im omogućava da bolje čuju. Sove svoj plen love noću, zahvaljujući nečujnom letu i odličnom vidu. Struktura pera im je drugačija u odnosu na druge grabljivice. Najveći deo pera, koji nazivamo zastavica, kod njih je svilenkast ili vunast.

Pretežno se hrane sitnim sisarima, uglavnom glodarima. S obzirom na to da sove ne mogu da svare kosti i kožu svog plena, one ih izbacuju u vidu gvalica. Analizom tih gvalica možemo da utvrdimo šta i koliko je jedna sova pojela. Neke vrste sova u toku godine mogu pojesti oko 1000 glodara. Najveći broj glodara koje pojedu jesu oni koje ulove na njivi, a to su uglavnom miševi, pacovi ili puhovi (Muscardinus avellanarius), voluharice (Microtus arvalis) i ostali sitni glodari. U današnje vreme, velike površine koje se obrađuju podrazumevaju korišćenje velikog broja hemijskih sredstava koji na veoma negativan način mogu uticati na životnu sredinu. Iz tog razloga treba razmotriti načine na koje možemo smanjiti broj različitih hemijskih sredstava koji se koriste u poljoprivredi, a u najboljem slučaju ih u potpunosti ukloniti. 

Kako možemo smanjiti količinu rodenticida koji se koriste protiv glodara na njivama? Ukoliko bismo postavili odgovarajuće stubove po obodima polja, odakle bi grabljivice mogle posmatrati svoj plen, one bi mogle lakše mogle da ga uoče, samim tim bi ga i lakše ulovile. Što sove i grabljivice više jedu, to je manje hemijskih sredstava potrebno za održavanje njiva. Samim tim je i manje ugrožena životna sredina. Zar ne bi bilo divno da na taj način doprinesemo očuvanju naše okoline? Ja mislim da bi ☺

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: