Energija, Fosilna goriva, Šta ja mogu da uradim?, Uticaj čoveka na Zemlju, Zanimljivosti, Životna sredina

Šta će biti kada potrošimo resurse?

Da li ste ikada posle osnovne škole, kada smo se prvi put na času geografije upoznali sa fosilnim gorivima, razmišljali o tome kako će izgledati život ljudi kada potrošimo sve ono što Zemlja hiljadama godina čuva? Nisam ni ja, donedavno. Verovatno se pitate zašto je to baš danas za vas bitno? Osim što će možda nafta da poskupi ili grejanje ukoliko se grejete na gas. 
Srbija 70% električne energije proizvodi iz uglja. Zalihe uglja se iz godine u godinu smanjuju. Takođe, poznato je koliko su gasovi koji se oslobađaju pri sagorevanju uglja štetni. Ovo su samo neki od razloga zašto je neophodno da počnemo da primenjujemo neke druge načine proizvodnje.

Struktura proizvodnih kapaciteta električne energije u Srbiji u MW

Obnovljivi izvori energije još uvek nisu zaživeli u Srbiji u pravoj meri, tako da o njima kao zameni za termoelektrane još uvek ne može da se govori, a trebalo bi. Protočne hidroelektrane su na drugom mestu po proizvodnji, one čine oko 26% ukupne proizvedene električne energije, dok akumulacione čine oko 3%. Procentualno, proizvodni kapaciteti jesu drugačiji, što samo govori da se potencijali ne koriste podjednako. Zimi, kada se najviše struje troši, najlakše je povećati proizvodnju u termoelektranama, jer koliko uglja – toliko energije. Stoga, kada potrošimo zalihe uglja, ako se ništa ne promeni, nećemo imati dovoljno energije za snabdevanje cele zemlje. To znači da ćemo ili potpuno uvoziti struju, ili početi sa primenom drugih, manje pogubnih po životnu sredinu, načina proizvodnje.

Struktura proizvodnih kapaciteta električne energije u Evropi u MW

Ako pogledamo Evropu, oko 35% struje se proizvodi pomoću sunca, biomase i vetra, što bi, da se primeni u Srbiji, usporilo potrošnju uglja za čak 50%. Pošto mi kao pojedinci ne možemo na to da utičemo, šta je ono što ipak možemo da uradimo?

Sve električne uređaje veće snage kao što su bojler i veš mašina trebalo bi uključivati noću,po jeftinoj tarifi. Na taj način činimo da preko dana, kada je inače potrošnja povećana zbog svakodnevnih aktivnosti u kući, nije neophodno povećavati proizvodnju. Kada kažem povećati proizvodnju, mislim na proizvodnju električne energije u samim elektranama. Koje posledice to sve sa sobom nosi i zašto uopšte i postoje jeftine i skupe tarife  biće u nekom budućem tekstu. Svakako, ono što direktno utiče na svakoga od nas jeste da tako čuvamo novac. 

Poslednja, ali ne i manje bitna stavka,štedite struju. Ne zaboravite da svakim našim upaljenim svetlom koje ne mora biti upaljeno, postoji termoelektrana koja sagoreva ugalj, koga nije još puno ostalo, i koja oslobađa štetne gasove koje svi udišemo. Uštedom svako od nas ulaže u kvalitet života i budućnost naše zemlje. Ne želite da našoj deci jednog dana struja i zdrava okolina budu luksuz? Pobrinimo se onda zajedno da do toga ne dođe! 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: