Nakon burne 2017. stigla nam je 2018. godina, a sa njom i dugo očekivana sredstva za pomoć ruralnom razvoju Srbije. Srpski poljoprivrednici konačno mogu da konkurišu za dobijanje novčanih sredstava iz IPARD fondova.

Za početak, ne bi bilo na odmet ukratko se podsetiti šta je to IPARD program.

IPARD predstavlja petu komponentu IPA tj. instrumenta pretpristupne pomoći za zemlje kandidate za članstvo u EU (Instrument for Preaccession Assistance) koja se odnosi na ruralni razvoj.

U praksi, to znači da poljoprivrednici iz cele Srbije mogu da konkurišu za novčanu pomoć u realizaciji projekata u vezi sa njihovim poljoprivrednim gazdinstvima. Ukupan budžet koji je izdvojen za ovaj program iznosi 229 970 558, 00 evra.

Sredstva iz IPARD programa koja se mogu koristiti u 2018. godini podeljena su na tri tzv. mere preko kojih će se vršiti investiranje:

  • MERA 101
    Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.
  • MERA 103
    Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i prodaje poljoprivrednih i proizvoda ribarstva.
  • MERA 302
    Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja.

Visina donacija određivaće se za svaku meru ponaosob i okvirno će se kretati od 50 do 70% od vrednosti ukupne investicije. Sve donacije ostvarivaće se retroaktivno tj. korisnik mora posedovati novac u visini od 100% vrednosti investicije, ali takođe istu mora i realizovati. Tek nakon toga korisnik može dobiti novac iz fonda IPARD programa.

Za više informacija o IPARD programu preporučujem da posetite naredni link: https://ipard.co.rs

Pošto smo se podsetili šta je to IPARD, možemo preći na deo koji verovatno više zanima posetioce EkoBloga: Koliko će sve to značiti za životnu sredinu Srbije?

Kratak odgovor na ovo pitanje moglo bi da glasi jednostavno: Mnogo!

Postoji nekoliko aspekata zbog kojih sam mišljenja da IPARD može mnogo značiti za životnu sredinu. Pokušaću ukratko da vam ih predočim.

Prvo, poznato je da tradicionalna poljoprivreda predstavlja jedan od najvećih izvora zagađenja životne sredine. Sredstva koja se dodeljuju preko mere 101 (investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava) mogla bi značajno da utiču na smanjenje ovog zagađenja.

Primer: Na farmama za uzgoj domaćih životinja, kao što su farme mlečnih goveda, dolazi do stvaranja velike količine stajnjaka i osoke. One farme koje ne poseduju kapacitete za pravilan tretman istih, predstavljaju izvor zagađenja svih činilaca životne sredine (izvor su štetnih gasova i gasova neprijatnih mirisa, koliformnih i patogenih bakterija, kao i nutrijenata čijim se ispiranjem zagađuju vodotokovi).

Jedna od mogućnosti koju IPARD pruža, jeste investicija u izgradnju betonskih, vodonepropusnih platoa za pravilno odlaganje čvrstog stajnjaka, kao i tankova za smeštaj i mešanje osoke. Ovo, naravno, predstavlja jednu od jeftinijih opcija koja može pomoći u očuvanju životne sredine.

Vlasnici većih farmi mogu razmišljati i o većim investicijama poput izgradnje anaerobnih digestora, postrojenja za dobijanje biogasa iz stajnjaka. Uspomoć ovih postrojenja, sprečavaju se svi mogući negativni uticaji stajnjaka kao što su odavanje gasova (metana i ugljen-dioksida), širenje neprijatnih mirisa i zaraza. Vrši se pravilan tretman anaerobnom razgradnjom čime se poboljšavaju svojstva stajskog đubriva, ali i proizvodi energija iz obnovljivog izvora.

Prikaz jednog modernog postrojenja za biogas

Pored ulaganja koja sam naveo u prethodnom primeru, postoji još mnogo mogućnosti kako poljoprivrednici mogu unaprediti životnu sredinu sredstvima iz IPARD fondova. Izgradnja objekata za prečišćavanje otpadnih voda i upravljanje otpadom, kao i postrojenja za proizvodnju solarne energije i energije iz vetroturbina… mogućnosti su velike.

Druga stvar zbog koje smatram da IPARD program može imati veliki pozitivan uticaj na životnu sredinu je to što sam program favorizuje i podstiče organsku proizvodnju. Poljoprivrednici koji se već bave organskom proizvodnjom dobijaju više bodova prilikom razmatranja da li će im biti odobrena sredstva iz fonda. Ovim se podstiču i tradicionalni poljoprivrednici da počnu da razmišljaju u smeru organske proizvodnje, što zauzvrat znači manje pesticida i manje veštačkog đubriva na našim njivama, ali i u lancu ishrane.

Iskustva iz zemalja koja su već prošla ovaj pretpristupni korak u priključivanju Evropskoj Uniji govore da većina poljoprivrednika koristi IPARD sredstva radi mašinske modernizacije. Iako zvuči negativno, čak i ovaj vid ulaganja ima indirektan pozitivan uticaj na životnu sredinu. Modernizacijom se sve više van upotrebe stavljaju stare, neefikasne mašine sa polovine dvadesetog veka koje kao pogonsko gorivo koriste razna lož ulja, a polako uvode savremene mašine, koje znatno manje zagađuju životnu sredinu.

Sve u svemu, narednih nekoliko godina pokazaće da li su moja nadanja bila dobro osnovana i da li će srpska poljoprivreda uspeti da dostigne standard koji se od nje očekuje. U jedno sam ipak siguran, a to je da je za ostvarenje ovog cilja program IPARD i više nego potreban.