Ozon je vrlo prepoznatljivog mirisa koji se može javiti posle grmljavine ili oko električnih uređaja koji varniče (tako je i otkriven). Ozon je gas bledoplave boje, troatomni oblik kiseonika (O3). Nastaje u gornjim slojevima atmosfere pod snažnim dejstvom ultraljubičastog (UV) zračenja koje dolazi sa Sunca. Sunčevo zračenje razbija “normalne” (dvoatomske) molekule kiseonika, otpuštajući slobodne atome, od kojih se neki vezuju sa drugim molekulima kiseonika koji nisu razloženi, stvarajući molekule ozona. Na ovaj način se stvara oko 90% ozona u atmosferi. To se dešava na visini između 15-55 km iznad površine Zemlje u sloju atmosfere koji se naziva stratosfera. Ovaj sloj ozona u donjem sloju stratosfere, naziva se ozonski omotač.

Ovaj štit apsorbuje 93-99% Sunčevog zračenja visokih frekvencija koje je štetno za živi svet na Zemlji.

Međutim, postoji i ozon u nižim slojevima atmosfere, tačnije u troposferi. Ovaj prizemni ozon je za razliku od onog u višem sloju atmosfere, vrlo štetan. Posledica je emisija izduvnih gasova vozila i drugih antropogenih izvora. Sastavni je deo gradskog smoga i izaziva disajne probleme kod ljudi i usporava rast i razvoj biljaka.

Ozonski omotač je ključan za održavanje života na našoj planeti. Upravo je njegovo stvaranje pre više stotina miliona godina bilo preduslov evolucije.

Ozonske rupe

„Ozonska rupa“ je zastareli termin kada se govori o oštećenjima koja su nastala na ozonskom omotaču. Ovaj naziv nije tačan, jer se radi o istanjenju sloja, a ne o njegovom potpunom izostanku.
„Ozonske rupe“ uzrokuju supstance koje oštećuju ozon (a koje su proizvod ljudskih aktivnosti) nazvane zajedničkim imenom ODS (ozone depleting substances). U njih spadaju freoni (gas koji se nalazi u zamrzivačima, frižiderima, dezodoransima), haloni (najčešće se koriste u aparatima za gašenje požara), metil-bromid (koristi se u poljoprivredi kao pesticid) i različite vrste rastvarača.

Pored pomenutih antropogenih (ljudskih) izvora, postoje i prirodni izvori koji emituju supstance opasne po ozonski omotač. To su na primer veliki požari i vulkanske erupcije. Tokom vulkanskih erupcija oslobađa se gas sumpor dioksid koji se pretvara u aerosol sumorne kiseline i na taj način oštećuje ozonski omotač. Takođe ugljen dioksid koji se oslobađa tokom šumskih požara oštećuje ozonski omotač. Ali ovi prirodni uticaji na omotač su mnogo manji i kratkotrajniji nego ljudski.

Montrealski sporazum i zakonska regulativa u Srbiji

Montrealski sporazum je međunarodni dokument o zaštiti ozonskog omotača. Potpisalo ga je  oko 170 zemalja, a među njima i naša. Tim protokolom se ograničava emisija, a samim tim i korišćenje štetnih materija u industriji. Razvijene zemlje su gotovo u potpunosti izbacile korišćenje najštetnijih gasova, dok manje razvijene zemlje još uvek imaju mogućnost da ih koriste.
Devedesetih godina, Republika Srbija prihvata međunarodnu konvenciju o zaštiti ozonskog omotača. U julu 2004. godine odobren je Nacionalni plan zaštite ozonskog omotača, kojim je zabranjena proizvodnja, uvoz i upotreba supstanci štetnih za ozonski omotač. Iako je primena Nacionalnog programa za zaštitu ozonskog omotača krenula dosta kasno u odnosu na neke druge zemlje, u Srbiji je iz upotrebe izbačeno 650 tona supstanci koje oštećuju ozonski omotač.

Ozonski omotač ima i svoj dan u godini koji se obeležava širom sveta. To je 16. septembar koji je odabran kao dan u kojem je 1987. godine potpisan Montrealski sporazum.

A šta mi možemo da uradimo? Da koristimo što manje preparata i aparata sa freonima i, naravno, da svima podignemo ekološku svest!