Ne moramo ići daleko da bismo putovali. I ne moramo putovati dugo da bismo posetili prirodu, ostatke civilizacija, i napuštene i nenapuštene odjeke prošlosti. Srbija je prepuna prirodnih lepota kojih nismo ni svesni. Čim se malo otisnete iz sve tešnjeg grada (u mom slučaju Beograda), naći ćete se u prostranstvu koje će vas ostaviti sa samo jednim pitanjem – što nisam ovo uradio ranije?


Pejzaž u okolini farme Milanović

Za naš medeni mesec smo se odlučili da ponovo posetimo farmu Milanović i predivno selo Lipovica. Lipovica je selo kakvo zamišljate kao dete ako ste odrasli u gradu. Čisto, sa svega nekoliko kuća nepravilno raspoređenih po brdima. Ako sednete na bicikl, i polako (vrlo polako u mom slučaju) se udaljite od udobnosti farme, za kratko vreme se pejzaž menja iz šumskog u livadski pa nazad u šumski. Mislim da morate provesti minimum tri meseca u ovom mestu da biste se donekle navikli na tišinu, mir i lepotu pejzaža.

Staze za brdski biciklizam – i za početnike i za iskusnije sportiste. Mi smo se držali ovih za početnike. 🙂
Budući da smo imali samo jedan slobodan dan za istraživanje prirodnih dobara i istorijskih spomenika u ovom području, pitali smo domaćina da nam preporuči najbolja mesta za izlet. Homoljska regija obiluje prirodnim i istorijskim lepotama koje se mogu obilaziti iznova i iznova, i svaki put ćete naučiti i videti nešto novo. Bilo da ste amater u pešačenju i planinarenju, u vožnji bicikla i jahanju (kao ja), ili da ste već vični sportista, ovaj put vas neće ostaviti ravnodušnim.

O Gornjačkoj klisuri:

Gornjačka klisura se nalazi u oblasti Homolja, u istočnoj Srbiji. Duga je 16 kilometara, a čine je četiri velika meandra. Na jednom od platoa nalazi se manastir Gornjak. Manastir je izgrađen između 1376-1380. godine kao zadužbina kneza Lazara. Ovaj manastir je posebno interesantan zbog kapele u pećini koja je posvećena Svetom Nikoli, a takođe je bio i inspiracija Đuri Jakšiću za poemu Put u Gornjak.

Kula u manastiru Gornjak

“Al’ šta se zabele u gorskome mraku?
To je bela kula na crkvi Gornjaku!
Raširila krila labudova bela,
beloću je snega na sebe uzela;”

– Đura Jakšić, iz poeme “Put u Gornjak”(1857)

Na ulazu u klisuru se mogu videti i stražarske kule koje su nekada služile za odbranu rimskog vojnog puta koji je ovom klisurom prolazio do današnjeg Niša. Jedna od atrakcija je i Devojački most, izgrađen na temeljima starog rimskog mosta a poslednji put obnovljen 1909. godine.
U samoj klisuri se nalaze i brojni ostaci utvrđenja starog srpskog grada koji je prestao da živi posle pada Smedereva. Jedna od fascinantnijih doživljaja je napušten manastir Blagoveštenje, ugrađen u planinu čije sablasne ruševine i dalje ocrtavaju nekadašnji manastir.

Manastir Blagoveštenje

“Tvrdinja je bila nekad ovo stara,
čuvala je verno svoga gospodara,
a danaske šta je razvalina ova?…
Postala je gnezdo surijeh orlova!…”

– Đura Jakšić, Put u Gornjak

Pored srednjovekovne kulture ova klisura obiluje i obeležjima drugog svetskog rata. Nakon drugog svetskog rata započeti su veliki vojni radovi u Gornjačkim planinama na izgradnji fabrika oružja i drugih vojnih objekata. Zvanično ne postoji dokumentacija o konkretnim namerama za napravljene tunele. Međutim, tuneli i dalje stoje napušteni u masivu planina i hiljade kvadratnih metara hodnika, hala i prostorija su zaboravljeni i napušteni. Mi smo ušli u jedan od njih, i izašli posle svega sedam metara – ako i toliko. Previše je strašno, tiho, neistraženo i hladno. Međutim iskustvo je i dalje nezaboravno. Za hrabrije avanturiste iskustvo bi bilo svakako još bolje.


Pećina sa samog ulaza – za dalje nismo imali hrabrosti!

Zbog specifičnog geografskog položaja, Homoljski kraj se nalazi izvan glavnih puteva, tako da su tu sačuvana obeležja balkanske kulture. Niži delovi planina su obrasli hrastovim šumama, na srednjim delovima su hrastove i bukove šume, a na vrhovima su uglavnom pašnjaci i livade. Reka Mlava koja preseca dolinu se napaja i brojnim lekovitim izvorima koji su dostupni za prolaznike.

Reka Mlava
Put smo završili kod Rajka, u savršenom restoranu domaće kuhinje – posebno ribe. I, dok uživate u pogledu, možete posmatrati rečnu pastrmku u Mlavi koja je jedinstvena na svetu.

Korisne informacije o pastrmci iz Mlave koje je ostavila Organizacija Sportskih Ribolovaca iz Požarevca koji se trude da zaštite ovu ugroženu vrstu

Nažalost ova riba je takođe ugrožena, najviše zbog plastičnog otpada u reci Mlavi kao i zbog preteranog pecanja i nepoštovanja regulacija. Naravno, dalje podizanje svesti i podsticanje razvoja ove regije će svakako pomoći da se njegova prirodna dobra zaštite.

I opet, ako vam je previše gradske vreve i ako vam dosadi da sedite u gradu, ne morate da idete daleko da biste se odmorili i napunili baterije. Priroda, istorija i avantura vas čekaju na svega dva sata vožnje od Beograda.