Svakodnevno se srećemo sa pričom kako je neko na odeđenom režimu ishrane, kako ne unosi masnu hranu, kako ne sme jesti slatkiše, kako se mora redovno baviti fizičkom aktivnošću. O, da! Ja sam jedna od njih. Prednost dajem zdravoj ishrani i redovnom bavljenju sportom. U skladu sa tim, interesuju me nutritivna i ekološka strana određenih sirovina.

Ideja o ishrani bez slatkog je ljubiteljima slatkiša nezamisliva. Ali, nije to tako strašno kada saznate za alternative, koje su veoma zdrave, sve više dostupne i ne tako skupe. Jedna od tih alternativa je upravo biljka stevija koja se u proteklih par godina u Srbiji sve više koristi u ishrani. Ona predstavlja idealan sastojak svake dijete, pa se sve više koristi u tretiranju gojaznosti.

Stevija biljke nisu genetski modifikovani organizmi (GMO).

Šta je ustvari stevija? Zašto je svemoćna biljka?

Zaslađivače možemo podeliti u 3 velike grupe:

  1. šećer
  2. veštački zaslađivači
  3. stevija

Izraz stevija se koristi za celu biljku i sve njene delove (listovi, stabljika i koren), od čega su samo neki slatki.

Stevija je južno-američka, višegodišnja lekovita biljka. Uspeva u predelima u kojima su klimatske prilike takve da se zimi temperatura ne spušta ispod 0 ºC.

Može narasti i do 1m u visinu. Listovi stevije su dugi oko 5cm, a široki oko 2cm.

U listovima stevije se nalazi osam različitih glikozida, a najznačajniji su steviozid i rebaudiozid A. Oni se u zavisnosti od načina uzgoja i sorti nalaze u različitim procentima i od toga zavisi koliko će listovi biti slatki. Količina steviozida se najčešće kreće u rasponu od 4-12%. Molekuli steviozida (steviol glikozid) prolaze kroz ljudski digestivni trakt bez promene od strane sistema za varenje, pa pokazuju izvanrednu stabilnost. Kao rezultat toga, ne odlaze u krv, tako da nema proizvodnje kalorija. To je jedna od bitnih osobina koje ovu biljku izdvajaju od ostalih.

«Koristimo je u određenom režimu ishrane, slatka je, a nema kalorije…Čudno zvuči,ali je istinito!»

Preliminarna istraživanja pokazuju da stevija utiče na bolju komunikaciju između želuca i mozga, te smanjuje osećaj gladi.

Kada budete probali, ukoliko već niste, osetićete blago gorak ukus. Taj osećaj se javlja zbog steviol-glikozida koji aktiviraju dva receptora za gorko na ljudskom jeziku.

Da li ste znali koliko je ustvari stevija slatka…?

Osušeno lišće stevije je od 15 do 30 puta slađe od šećerne trske. Kada se ekstrahuje i pretvori u prah koji je po strukturi steviol-glikozid, slađa je 200-300 puta od šećera. Ova sirovina je postojana na temperaturi do 200°C.  Na slici ispod teksta možete videti razliku između stevije i belog šećera.

Jedno od bitnih svojstava stevije je termostabilnost – pri visokim temperaturama se ne razdrađuje, već se slatki glikozidi pojačano oslobađaju iz listova, čime se čuva originalan sladak ukus.

Gde se uzgaja, koje uslove zahteva i da li se može naći u svim zemljama sveta?

Stevija je suptropska biljka koja zahteva visoke temperature, minimalne količine mraza, adekvatne kiše i mnogo svetlosti. Izbor pogrešne sorte stevije, nepravilno isplanirano navodnjavanje i neadekvatno upravljanje nutrijentima su faktori koji doprinose nedovoljnim prinosima zasada. Da bismo postigli željene količine  i izvanredan kvalitet, moramo voditi računa o ekološkim aspektima.

Najvažnije je da tla budu oceđena i da se voda ne zadržava oko korena jer može doći do truljenja. Na teškim tlima treba uneti dosta organske smeše, čime će se omogućiti dobar vodo-vazdušni režim u zoni korena. Stevija podnosi kiselost tla od pH 4,7 do 7,5, ali ne raste dobro na slanom tlu. Zbog svojih karakteristika ima relativno malu potrebu za prehranjivanjem u odnosu na druge povrtarske kulture.

     

Zbog njenog slatkog ukusa, štetočine nerado napadaju steviju, pa se ona čak sadi i međuredno sa povrtnim biljkama. Moguća je pojava nekih gljivičnih oboljenja, ali ako je biljka u dobroj kondiciji većih oštećenja neće biti.

Ovako visok nivo slasti može omogućiti veću efikasnost i manji uticaj na životnu sredinu u proizvodnji stevije kao zaslađivača.  Stevija zahteva blaže uslove zemljišta, vode i energije da bi se proizvela  ista količina slasti u odnosu na druge prirodne zaslađivače. Na primer, stevija je tolerantna prema tipu tla za razliku od drugih zaslađivača.

Pošto je stevija intenzivno slatka, to obično zahteva samo 1/5 zemlje i mnogo manje vode da obezbedi istu količinu slatkoće u odnosu na druge zaslađivače. Na primer, u Keniji, stevija  obično raste samo na 1/3 zemljišta, a ostatak zemlje se koristi za uzgajanje drugih kulturama. Održavanje poljoprivredne raznovrsnosti i raznolikost prihoda poljoprivrednika, važna je komponenta održivosti i zdravih ekosistema.

Nedavne studije su pokazale da stevija zaslađivač može imati manje negativne uticaje na životnu sredinu u odnosu na druge zaslađivače.

Izborom prirodne slasti-stevije, potrošači mogu da pomognu ljudima u održavanju zdravog i ekološki značajnog života. Sve ono čini da se svi osećamo dobro i da budemo zdravi.

Ima li stevije u Srbiji? Ako ne, gde je sve možemo uzgajati?

Sama biljka pogodna je za uzgoj u svakoj zemlji širom sveta. Međutim, upotreba ekstrakta dobijenog iz stevije je znatno ograničena. Mnoge zemlje dozvoljavaju njenu upotrebu u različite svrhe, dok je ponegde, kao u Srbiji, službeno zabranjeno da se reklamira kao zaslađivač. Stevija se može saditi, prodavati, kupovati i konzumirati samo ako je deklarisana kao dijetetski suplement.

U Srbiji njen uzgoj nije poznat, ali se nadam da će se u skorije vreme i to dogoditi.

U Kini se stevija prodaje kao dodatak čaju, dok Japan uvozi steviju iz Paragvaja. Ekstrakt je odobren u Brazilu, Japanu, Južnoj Koreji, Australiji, Novom Zelandu i mnogim drugim zemljama, gde se naveliko koristi i gde nema nikakvih izveštaja o nuspojavama bilo kojeg tipa. U Hrvatskoj, Australiji i Kanadi, ova svemoćna biljka je nov usev.