Zanimljivosti, Životinje

Svetski dan hobotnica – 8.10.

Već dvanaest godina, od 8. oktobra 2007. godine, ljudi širom sveta proslavljaju Svetski dan hobotnica. Osoba ili organizacija koja je uvela ovaj događaj u kalendar nije poznata, ali se može pomenuti mnogo imena u istoriji koji su bili inspirisani hobotnicama i njihovim životom, građom i sposobnostima. Prve poznate zapise o hobotnicama ostavio je Aristotel, još u četvrtom veku pre nove ere. Nakon Aristotela, pisci iz doba Rimskog carstva nastavili su sa opisivanjem hobotnica, a od 17. veka, tradicijiju su produžili prirodnjaci i istraživači iz svih delova Evrope. Iako nije poznato ko je uveo ovaj praznik, može se reći da on od davnina postoji u ljudskoj istoriji.

Svetski dan hobotnica uveden je kao apel, na celokupno svetsko stanovništvo, da je hobotnicama potrebna pomoć. Pre svega, hobotnice se pretežno koriste u ishrani, kao ukusni morski specijaliteti, a niko se i ne zapita kuda to vodi. Svake godine nekoliko vrsta hobotnica izumre zbog preteranog lova, i sa svakom sledećom godinom broj eksponencijalno raste. Ljudi nemilosrdno istrebljuju sve prirodne resurse. Zagađuju vodu, ne razmišljajući da je ta voda nečije stanište i nečiji kiseonik. Gde se to sve završava? Kakav je kraj ove tužne, ali istinite priče? Može li se nešto uraditi, i ima li spasa?

Ko su hobotnice zapravo?

Hobotnice (lat. Octopus vulgaris) pripadaju jednoj od najstarijih grupa životinja, a to su glavonošci (lat. Cephalopoda). Glavonošci su grupa beskičmenjaka (nemaju koštani kičmeni stub), koja pripada filumu mekušaca zajedno sa školjkama, rakovima, puževima… Odnosno najbliži rođaci jednoj hobotnici jesu ujedno i njena hrana, jer su im mali rakovi i školjke omiljena hrana. Glavonošci jesu evolutivno najnaprednija grana mekušaca, a imaju i svoje posebno mesto među svim beskičmenjacima. To posebno mesto zaslužili su jer su jedini beskičmenjaci koji imaju unutrašnji skelet lobanje, ali hrskavičavog porekla (to ih odvaja od kičmenjaka, i govori o njihovom evolutivnom napredovanju, u odnosu na ostale beskičmenjake). Hobotnice su jako interesantna i zanimljiva grupa životinja, pre svega zbog njihove izvanredne inteligencije, koja počiva na nervnom sistemu. Nervni sistem hobotnica ima specifičnu građu, koja podseća na nervni sistem kičmenjaka i jedan je od najsloženijih u svetu beskičmenjaka. Broj neurona u telu jedne hobotnice iznosi približno 500 miliona. Zbog te svoje karakteristike one se koriste na institutima kao model sistemi za istraživanje inteligencije. Poznato je da hobotnice mogu da uče i da poseduju dugotrajnu, kao i kratkotrajnu memoriju. Zbog organizacije njihovog nervnog sistema, hobotnice svoje krake mogu pomerati autonomno bez intervencije nervnih centara. Ta sposobnost hobotnica otvorila je vrata novim perspektivnim istraživanjima u robotici, jer naučnici pokušavaju da na primeru kraka hobotnice naprave veštačke ruke.

Anatomija hobotnice (nervni sistem – žuta boja)
Izvor: https://phylumnvsstystem.weebly.com/octopus-octopoda.html

Više o nervnom sistemu hobotnica možete pogledati u videu:

Pored toga što su inteligentne, hobotnice su takođe i brižne majke koje pokazuju brigu za svoje larve. Njihov životni vek je kratak i usmeren ka ostavljanju potomstva. Mužjaci umiru nakon parenja u četvrtoj godini života, dok ženke mogu završiti svoj život zbog brige o potomstvu. Hobotnice imaju mogućnost regeneracije i promene boje, kako bi se kamuflirale i uskladile sa okolinom. One su dobri lovci, koji poseduju posebnu opremu za lov, a to je mastiljava kesa. Kada hobotnica vidi svoj plen, ona izbacuje mastilo, kroz levak u blizini plena i tako ga onesposobljava za borbu ili trajno usmrti. Hobotnice su jedna raznovrsna grupa životinja čije se razmere kreću od nekoliko centimetara do nekoliko metara (Divovska pacifička hobotnica lat. Enteroctopus dofleini). Jedna od hobotnica vrednih pažnje je takođe Dambo hobotnica, takozvana leteća hobotnica.

Divovska pacifička hobotnica (lat. Enteroctopus dofleini)
Izvor:https://sr.puntomarinero.com/giant-octopus-photo-name/
Dambo hobotnica  (lat. Grimpoteuthis sp.)
Izvor: https://www.livescience.com/63956-dumbo-octopus-video.html

Šta mi možemo da uradimo?

Mi, svi zajedno možemo puno. To puno, je zapravo od svakoga pomalo. Pazite na svoju okolinu, budite odgovorni prema sebi, prirodi i budućim generacijama. Ne zagađujte vodu, pustite morska stvorenja da žive. Edukujte druge, i budite primer, tako da se ljudi u vašem okruženju ugledaju na vas. Već 300 miliona godina, hobotnice pišu svoju istoriju, dajte im mogućnost da nastave ovako dugu tradiciju. Pozivam vas da danas svi zajedno slavimo dan posvećen divnim, izvanrednim, inteligentnim bićima kao što su hobotnice, jer one to zaslužuju.

Reference:

  1. https://www.livescience.com/63956-dumbo-octopus-video.html
  2. https://morski.hr/2018/10/20/hobotnica-14-cinjenica-koje-niste-znali-o-ovom-cudesnom-glavonoscu/
  3. https://www.scubalife.hr/magazin/savjeti/dumbo-hobotnica-krilata-hobotnica/

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: