Godina je, turbulentna 1971.

U Ugandi, vojnim prevratom, na vlast dolazi Idi Amin, čovek čije ime će u budućnosti postati sinonim za reč „diktator“. Iako na rekordno niskom nivou, američke vojne trupe i dalje su prisutne na vijetnamskom tlu. U pripremi je „Meddle“, šesti studijski album britanske rok senzacije Pink Flojd koji će po izlasku konačno označiti kraj flojdovske ere psihodeličnog i lagani prelazak na progrsivni rok…

U malom iranskom gradu, Ramsaru, okupljaju se zvaničnici zemalja članica Ujedinjenih Nacija kako bi pregovarali o temi kojoj veliki deo sveta ne pridaje na značaju… Na dnevnom redu je zaštita močvarnih područja.

Ovaj međunarodni sastanak, kasnije poznat kao Ramsarska konvencija, organizuje Eskander Firouz, Direktor Iranskog departmana za lov i ribolov. Drugi februar te 1971. godine ulazi u istoriju i kao dan kada su se prvih osamnaest zemalja, potpisnica konvencije, obavezale da će zakonom zaštititi svoje močvare, bare, reke, jezera, slatine, šljunkare, kanale i druge plavne oblasti značajne zbog specifične funkcije njihovih ekosistema kao i biološke raznovrsnosti.

Kako bi se ispunio ovaj cilj, neophodno je bilo da se zemlje obavežu da će:

  • poboljšati saradnju da lokalnim stanovništvom,
  • poboljšati saradnju sa međunarodnim institucijama koje rade na očuvanju močvarnih područja,
  • popisati sva područja od značaja za Ramsarsku konvenciju, i za svako uneti osnovne hidrološke, biološke i ekološke pojedinosti,
  • promovisati novonastala Ramsarska područja svoje zemlje i
  • vremenom proširivati spisak zaštićenih oblasti.

Godinama unapred broj zemalja potpisnica polako će rasti, da bi konačno od prvobitnih osamnaest dostigao broj od sto šezdeset i devet zemalja koje su se obavezale na zaštitu močvarnih područja.

Drugi februar 1997. godine, u čast godišnjice od potpisivanja Ramsarske konvencije po prvi put proglašava se Svetskim danom močvarnih područja. U velikom broju zemalja, na ovaj dan tradicionalno se organizuju manifestacije i aktivnosti u službi podizanja javne svesti o značaju i korisnosti močvara.

Svake godine, za Svetski dan močvara, bira se jedinstvena tema koja služi kao fokus za aktivnosti koje se pripremaju. Zemlje koje proslavljaju ovaj dan organizuju veliki broj seminara, predavanja, šetnji kroz prirodu, dečijih umetničkih naticanja, radio i televizijskih intervjua, a sve sa ciljem što boljeg upoznavanja javnosti sa temom koja je odabrana za tu godinu.

Tema za 2018. godinu nosiće naziv Močvarna područja za održivu urbanu budućnost. Ovo znači da će većina aktivnosti koja se organizuju za drugi februar biti u funkciji diskusije o tome kako zavodnjene regije u urbanim sredinama mogu načiniti naše gradove boljim mestom za život.

Kako močvarna područja mogu umanjiti poplave u gradovima? Mogu li uticati na obnovu vode za piće? Mogu li popraviti kvalitet gradskog vazduha? Na koji način ova područja smanjuju stres građana? Hoće li neki građani moći da zarade za život zahvaljujući močvarnim područjima u gradovima?

Na sva ova, ali i na još mnogo pitanja, možemo saznati odgovore ukoliko budemo dobro slušali šta će sve na današnji dan biti rečeno. Samo tada bićemo u mogućnosti da damo sud o tome koliko je svet zaista napredovao ovih četrdeset godina, od Ramsara do danas.

Natrag u toj, Ramsarskoj, 1971. godini, Džim Morison, vođa Dorsa, učlanjuje se u klub 27 i, na veliku žalost miliona obožavalaca, svet uskraćuje svojih nikada napisanih stihova. Proglašenjem nezavisnosti, na teritoriji koja je nekada pripadala Pakistanu, rađa se nova država, Bangladeš. U „borbi stoleća“, u njujorškom Medison Skver Gardenu, bokser Džo Frejzer izlazi kao pobednik protiv ljutitog rivala Muhameda Alija…

U godinama punim uspona i padova, kako se neke stvari završavaju, tako druge otpočinju. Konačno i nacije sveta polako počinju da obraćaju pažnju na značaj predivnih močvarnih ekosistema…

Srećan vam Svetski dan močvarnih područja!