Aktivizam i edukacija, Bogatstvo planete, Ekosistemi, Voda, Zanimljivosti

Svetski dan reka

Svim oblicima života na Zemlji potrebna je voda. Upravo zato, ona je najdragoceniji resurs koji imamo – od nje zavisi hrana koju jedemo, pamuk koji nosimo, kao i električna energija od koje zavisimo svaki dan. Slatkovodna staništa (kao što su reke, jezera, potoci, močvare i drenažni kanali) predstavljaju dom velikom broju celokupnog svetskog biodiverziteta – više od 10% svih životinja i oko 50% svih vrsta ribe. Ipak, uprkos njenoj važnosti, voda je šokantno ograničen resurs. Manje od 1% slatke vode na planeti je pijaća i dostupna. Klimatske promene i rast brojnosti ljudske populacije samo su neke od jakih sila koje ugrožavaju sisteme slatkih voda. Biljni i životinjski slatkovodni svet nestaje znatno brže od kopnenih i morskih vrsta. Uz to, slatkovodna staništa su ugroženija od šuma, pašnjaka i obalskih ekosistema, usled ljudske pohlepe za novcem i klimatskih promena.

Svetski dan reka slavi vodene tokove širom sveta, ali se pre svega obeležava kako bi se naglasile mnogobrojne vrednosti naših reka, kako bi se povećala opšta informisanost o njihovom stanju, i kako bi se podržala njihova ogromna važnost za celokupno blagostanje planete.

Prema rečima Marka Angeloa, osnivača Svetskog dana reka, „reke su arterije naše planete, one su linije života u pravom smislu tih reči.“ Ipak, uprkos ovoj jasnoj metafori, gotovo u svakoj državi, reke nailaze na mnoštvo opasnosti, i samo uz naše aktivno angažovanje možemo da obezbedimo rekama zdravlje u godinama koje dolaze.

Svetski dan reka zvanični je praznik UN-a i stvoren je sa namerom da još više promoviše i nastavi ciljeve kampanje Water for Life Decade. Od 2005.godine, Svetski dan reka obeležava se svake četvrte subote u septembru širom sveta. Ovaj veliki događaj obuhvata raznolike akcije čišćenja rečnih korita i obnove staništa, obrazovne programe, kao i lansiranje novih internet stranica sa tematikom spasavanja reka, promociju ekoloških filmova i organizaciju protesta.

Kako vi možete da organizujete proslavu Svetskog dana reka?

Da bi događaj imao veliku posećenost i odjek, prvo savetujemo da stupite u kontakt sa lokalnim stručnjacima koji su upućeni u probleme i stepen zagađenja reka. Proslava ovog dana može biti u vidu protestne šetnje, ili na primer, u vidu festivala čišćenja reka od nekoliko dana. Zatim, pokušajte da dođete i do lokalnih škola, lokalnih vlasti, bolnica, lokalnih preduzeća, i interesnih grupa kao što su posmatrači ptica, veslači kanua, društva za očuvanje istorijskog i prirodnog nasleđa, umetnička udruženja, muzičke grupe, kao i organizacije reciklaže i očuvanja životne sredine. Uz ovakvu mrežu ljudi vaša proslava bi odgovarala posetiocima razne životne dobi, i pored očuvanja lokalnog rečnog nasleđa svi bi uživali i u osećaju zajedništva sa vodom i prirodom oko nje.  

Dve najveće pretnje rekama širom sveta su smanjenje broja riba i izgradnja hidroelektrana i brana. Pokret Odbranimo reke Stare planine je pre samo nekoliko dana održao veliki protest u Beogradu protiv izgradnje mini hidroelektrana u Srbiji. „Dok nadležne institucije ćute, uništavanje reka se nastavlja. U selima Srbije proglašeno je vanredno stanje. Organizovane su danonoćne straže, a u nekoliko mesta došlo je i do fizičkog sukoba sa investitorom“, navelo se u pozivu medijima na protest.

Iako hidroelektrane ne moraju direktno da utiču na opadanje brojnosti riba u rekama, svakako su glavni krivci za ugrožavanje rečnog ekosistema i životnog ritma riba. A tu je i lokalno stanovništvo koje je celi svoj život organizovalo oko reka koje sada nestaju! Trenutno najugroženije reke su Zaskovačka i Rakitska reka, dve pritoke Toplodolske reke u srcu Stare planine.

Ono što zastrašuje jeste činjenica da su poslednje čiste reke na Balkanu u ogromnoj opasnosti usled planirane izgradnje više od 2 700 mini hidroelekrana na ovim prostorima. Iako investitori ovakvih projekata predstavljaju hidroelektrane kao „čist i zelen“ izvor energije, to je zapravo suprotno od istine – one su apsolutno pogrešan izbor za svet koji se bori sa globalnim zagrevanjem. Ovo je veoma slikovito prikazano u Tod Sautgejtovom videu koji možete pogledati ovde

Najveći uticaj klimatskih promena na sve ekosisteme oseća se upravo kroz negativne uticaje na vodu. Dok neki delovi planete postaju suvi, neki dobijaju i previše vlažnosti. Velike poplave zapravo ugrožavaju bezbednost hidroelektrana i smanjuju hidroenergiju i distribuciju vode u domaćinstvima. Naučna istraživanja pokazuju da su hidroelektrane odgovorne za skoro jednu četvrtinu celokupne proizvodnje metana za koju je odgovoran čovek – tih 104 miliona tona metana jednako je 4-5% celokupnog ljudskog doprinosa globalnom zagrevanju.

AKO ODBRANIMO REKE, ODBRANIĆEMO ŽIVOT!

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: