Aktivizam i edukacija, Šta ja mogu da uradim?, Zanimljivosti, Životinje

Svetski dan životinja – 04. oktobar

Do sada smo naglašavali značaj određenih grupa životinja: divljih životinja, morskih kornjača, nosoroga, žirafa, orangutana itd. Međutim, današnji datum posvećen je svim životinjama bez izuzetaka. Danas pridajemo podjednak značaj svakoj vrsti životinja i trudimo se da na različite načine pomognemo njihovoj dobrobiti. Naravno, jedan dan u godini ništa ne znači ako ćemo ih sve ostale dane potpuno zanemariti. Ipak proslavljanje ovog dana omogućava da se ujedine sve organizacije i pojedinci koji se na svoj način već bave zaštitom životinja. Oni bivaju obeleženi logoom World Animal Day i takođe promovisani na njihovom sajtu, što im omogućava da privuku investitore.

Najpre, šta su životinje?

Životinje su organizmi čije se telo sastoji od većeg broja ćelija i koje svoju hranu gutaju i vare je unutar tela za raliku od drugih višećelijskih organizama (na primer gljive izlučuju enzime van tela i tu svare hranu pa je apsorbuju, a znamo da biljke same stvaraju hranu fotosintezom). Ovakvi organizmi su brojni, a biološki mi spadamo u životinje. Za sad je opisano 1,4 miliona vrsta, a naučnici smatraju da ih ima mnogo više i dolaze u najraznovrsnijim formama. To su sunđeri, meduze, korali, crvi, insekti, paukovi, rakovi, stonoge, puževi, hobotnice, morski ježevi, morski krastavci koji svi predstavljaju beskičmenjake. I ribe (ima ih čak 20 000 vrsta, a neke izgledaju kao da su izašle iz filmova o vanzemaljcima), žabe i daždevnjaci, gušteri, zmije, kornjače, krokodili, ptice, torbari, kljunari i drugi sisari koji su nama najpoznatija grupa kičmenjaka.

Zašto posvetiti datum životinjama?

Zato što su njihovi životi veoma uslovljeni našim aktivnostima. Sve što radimo utiče na svet oko nas. Izgradnja puteva i naselja, laboratorijska istraživanja, uzgoj hrane (bilo da se direktno hranimo životinjama ili gajimo biljne useve), bacanje otpada, sve vrste transporta i mnoge druge naše aktivnosti (veoma često samo zabava!) imaju direktan uticaj na preživljavanje različitih vrsta životinja. Na životinjama se testira kozmetika, vrše naučni ekperimenti, od njih se uzimaju krzno, vuna, koža, jaja, mleko i otprilike sve što nam mogu dati. Bez njih ništa što imamo danas ne bi postojalo. U 21. veku kada se životni standard uveliko poboljšao u većem delu sveta i kada svi zahtevaju neka prava i mnoga od njih i dobiju, zašto onda i životinje koje su bile na planeti mnogo pre nas ne bi imale osnovna životna prava? Pored svih tkanina koje danas postoje krzno nam ne treba. Danas postoji i kozmetika koja se ne testira na životinjama. U laboratorijama se uvode zakoni o smanjenju broja korišćenih životinja i alternativnim zamenama kada god je to moguće. Ljudi se sve više okreću biljnoj ishrani. Ali tu ne treba zaboraviti da i biljni usevi uništavaju staništa životinja kao što je trenutno popularna priča o palminom ulju i orangutanima. Prosto čovek da stane i da se zapita šta mu je raditi. Ipak, promene dolaze polako ali sigurno. Budite svesni kako prisustvo životinja olakšava vaš život i budite im bar zahvalni na tome. Pokušajte da promenite u svom životu šta god možete kako biste njima pomogli. Mislim da je ovo dovoljno razloga da im posvetimo barem jedan dan godišnje!

Zašto baš 4. oktobar?

Za tvorca Svetskog dana životinja smatra se nemački pisac i izdavač magazina „Čovek i Pas”, Heinrich Zimmermann. On je organizovao prvi Dan životinja 24. marta 1925. u Berlinu. Događaju je prisustvovalo preko 5000 ljudi. Plan je bio da događaj od početka bude 4. oktobra, ali Sportska palata u Berlinu, gde je događaj održan, nije bila slobodna tog datuma. Najpre je dobio podršku samo u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Čehoslovačkoj. Ipak je vredno radio svake godine kako bi promovisao ovaj dan. Četiri godine kasnije događaj je prvi put održan na današnji datum. 1931. na konferenciji organizacija za zaštitu životinja u Firenci je prihvaćen predlog da se 4. oktobar obeležava kao Svetski dan životinja. 

Ovaj datum je izabran u čast Svetog Francisa od Asisija (Franjo Asiški) koji je živeo u 11. i 12. veku i koji se smatra svecem ekologije i zaštite životinja. Postoje legende da je pričao sa životinjama i da se molio sa njima. Umro je 4. oktobra.

Kako možete doprineti?

  • Učestvujte u događajima za podizanje svesti o ugroženosti životinja, za usvajanje napuštenih životinja, dobrotvornim koncertima.
  • Nemojte učestvovati u aktivnostima koje zlostavljaju životinje radi zabave – cirkusi, morski parkovi, rodeo i slično, lov radi zabave, trke pasa i konja i dr.
  • Interesujte se o onome što jedete, odakle dolazi – istina je da upravo industrija hrane najsurovije zlostavlja životinje pre nego što dospeju na naš sto, zato kupujte od lokalaca ako je to ikako moguće. Industrija mleka i jaja nisu ništa bolje od industrije mesa po načinu kako tretiraju životinje. Čak i da se ne hranite hranom životinjskog porekla, pogledajte deklaraciju na pakovanju bilo kog keksa (čak i posnog) i videćete da sadrži palmino ulje, a usevi palmi uništavaju čitave ekosisteme. Izgleda da više nije stvar ni u tome šta jedemo, nego kakvi su zakoni. Učite i tražite alternative kad god je moguće. Edukujte druge i zahtevajte strože zakone. To je jedini način.
  • Obratite pažnju na brojnost populacije i pametno planirajte svoje potomstvo, jer to potomstvo mora nešto jesti.
  • Nemojte kupovati ljubimce! Kakvo vam zadovoljstvo predstavlja da vučete „rasnog psa“ na lancu ako znate kroz koji pakao prolaze kod uzgajivača?
  • Nahranite, pomazite i zbrinite napuštene životinje

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: