”Način na koji ljudi proizvide materijalne uslove svoga života nesumnjivo utiče , preko složenih i izukrštanih posredovanja, na njihovo poimanje prirode stvari; ali i određena poimanja prirode stvari katkad mogu značajno da utiču na načine proizvodnje materijalnih uslova ljudskog života, a još više na sam način života s obzirom na ono što se  u življenju procenjuje kao najviše dobro i usmeravajuća svrha.”

 

Branko Pavlović – FILOZOFIJA PRIRODE

 

Svrha informacija, individualnih kao i opštih saznanja nije svrsishodna kako smo naučeni. Savremeni čovek prikuplja informacije, obrađuje ih te ih trampi za kilogram znanja, koji će da pretoči u 1000$ novih informacija a onda…primena znanja i informacija bez etike dovodi do posledica, i tako smo se neslavno našli na rubu moralne i ekološke katastrofe. Kada pričamo, ne samo o nauci, već o bilo kojoj grani interesovanja, verujem da treba biti posvećen univerzalnom pojmu ”koren”, pa se i u ovom slučaju osvrnuti na isti. Koren svake nauke pa i one o prirodi, leži u filozofiji, ili preciznije u korenu filozofije same, koji nije ništa do umeće postavljanja pravih pitanja, te traganja za njihovim odgovorima.  Naime, rub egzistencije gde jesmo zbog neosvešćenih postupaka čovečanstva odlučili, smo diplomatski da imenujemo kao ”ekološki problem”, iako, složićete se, priroda a ponajmanje grana njenog izučavanja nemaju nikakav problem, onaj koji ga ima, jeste čovek. A kada smo kod čoveka moramo imati u vidu, da je upravo on od strane prirode blagosloven njenim najvećim darom, razumom.  S obzirom na to, veoma je čudno što su upravo razum i misao, jedine stvari koje savremeni čovek ne prihvata. Da li je zaboravio kako razumeti i misliti, ili ne zna kako…ili je pak odlučio da iskoreni jedinu iskonsku svrhu saznavanja i informisanja, da osposobe ljudski um za njegovu krucijalnu funkciju-genezu misli, kojom manipuliše celokupnim, nama poznatim postojanjem. I sada, dolazimo do momenta kada shvatamo ozbiljnost problema, na koji se rešenje ni ne nazire. A zašto? Jednostvano. Kako dati odgovor, kada niko nije postavio pitanje? ”To pitanje” svako od nas treba da pronađe. Moje lično, ne bi bilo ono čuveno ”ALI KAKO?!”, jer svi mi znamo kako smo tu gde jesmo. Moje pitanje je, zašto? Negde u dubini sirove i neobrađene nesvesnosti, leži tih, maligni izvor naše destruktivnosti. Šta je uzrok bežanju od stvarnosti i svesti, uzrok degradiranja osnova samog života? Kako je došlo do toga, da jedna cela rasa, i to da stvar bude gora, rasa koja se pita i diktira norme, svoje postojanje definiše kao ubilačko-samoubilačku misiju? Ne odgovarajte ako vas ne dotiču moja, ali molim vas, razmislite, i za početak, postavite i vi sebi nekoliko pitanja. Sedim za stolom i u 4 ujutru uz šoljicu crne kafe i cegaretom među požutelim prstima, delim ovo ne kao prosvećena, već kao duboko neosvešćena osoba. Ja nisam ovde da kritikujem ili savetujem, na to retko ima pravo. Ja sam ovde da razmislim i načinim promenu na sebi, za naše bolje sutra, i pozivam sve da pokušaju da učine isto. Ovaj tekst koji je ujedno i moje predstavljanje svima koji ga čitate, počinjem najistinitije, jer ne obraćam se svojom misijom ili mišlju, obraćam vam se svojom željom za sve nas… mišlju osvešćenog čoveka.