Šta ja mogu da uradim?, Zanimljivosti, Životna sredina, Životni stil

Tokio – Beograd, deset godina posle?

U Tokiju je 2008. godine sprovedeno istraživanje  pod nazivom: „Svest o životnoj sredini u Japanu: Anketa o stavovima o životnoj sredini“ u kojoj se istraživalo kako i na koji način ljudi utiču na životnu sredinu, sa kojim se problemima susreću, kakve posledice oni izazivaju i sl.

Jednu deceniju kasnije, 2018. godine, VŠSS Beogradska politehnika, sprovela je delimično isti metod istraživanja, pod nazivom: „Svest o životnoj sredini, Tokio – Beograd, deset godina posle“.

Anketiranjem Beograđana i poređenjem dobijenih podataka sa podacima koji su dobijeni u Tokiju, studenti i profesori sa Beogradske politehnike došli su do određenih činjenica.

Pre svega, neophodno je napomenuti da u Beogradu stanuje  deset puta manje stanovnika nego u Tokiju u kome živi oko 12,4 miliona stanovnika. Iako je grad gusto naseljen, u njemu se ne može zapaziti nered. Na svakom ćošku nalaze se kante za odlaganje otpada, zato što Japanci i na ulicama sortiraju svoj otpad.

Za razliku od Tokija, u Beogradu je sasvim drugačija situacija. U našem gradu čak ni deset godina kasnije nije uređen sistem o sortiranju otpada.

Među pitanjima koja su se našla na anketi, našlo se i pitanje poput: „Da li ste zainteresovani za probleme životne sredine?“, na koje je 38% Beograđana odgovorilo da su izuzetno zainteresovani i 11% da nisu mnogo zainteresovani. Na isto pitanje Japanci su odgovorili da su izuzetno zainteresovani 10% a, 50% da nisu mnogo zainteresovani.

Interesantna je kontradiktornost u tome koliko su naši sugrađani više zainteresovani za probleme životne sredine, a koliko malo računa vode o njoj. Takođe je interesantno koliko su malo Japanci zainteresovani za probleme životne sredine u njihovoj državi a koliko više vode računa o istoj.

Možda odgovor leži u činjenici da se u Tokiju, kao ekološki čistom gradu, uveliko sprovode i poštuju zakoni na ovu temu dok u Srbiji postoje zakonske regulative, ali se još uvek ne sprovode. Ipak, treba uzeti u obzir da se radi o dve različite metropole koje imaju različite životne standarde, različitu politiku kao i različita ekonomska i finansijska stanja.

Dakle, građani su svesni da pored toga što kao pojedinci mogu doprineti kvalitetu životne sredine, neophodno je da država donese zakone i sprovodi iste.

Ipak, kada se postavilo pitanje: „Koliko biste bili spremni da platite veće poreze u cilju zaštite životne sredine?“, stanovnici Tokija bi bili spremni da plaćaju više i to 27% njih, iako već plaćaju određene takse, dok je u Beogradu samo 12,9% spremno na ovaj korak, iako ne plaćaju određene dažbine ili takse na očuvanje životne sredine.

Razmatranjem aktivnosti koje ispitanici najviše obavljaju tokom dana došli smo do sledećih podataka:

  BEOGRAD TOKIO
smanjivanje otpada što je više moguće   44% 46%
razvrstavanje starih novina, boca i konzervi za reciklažu ili njihova ponovna upotreba   21% 83%
gašenje električnih uređaja kada se ne koriste   72% 69%
odlaženje u kupovinu sa platnenom torbom (cegerom) i odbijanje plastične kese 27% 51%

Veća odstupanja iz tabele pokazuju da 83% Japanaca razvrstava otpad što ima smisla kada uzmemo u obzir da je to njihova zakonska obaveza.

Kada se svi navedeni podaci sumiraju, kada se sagledaju razlike između ova dva naroda, da li možemo reći da Beograd kaska za Tokijom 10 godina ili čak i više?

Možda da, ali trebalo bi da nam to bude pokazatelj da stanje može biti bolje. Pre nego zakoni budu donešeni, za početak svako može krenuti od sebe. Da bismo promenili trenutno stanje, delimično rešili postojeće probleme, smanjili mogućnost nastajanja novih i izbegli posledice, neophodna je dobra međuljudska komunikacija i saradnja, ali pre svega samostalna odluka.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: