Biljke, Zanimljivosti

Transformacijom protiv stresa

Često rasprostranjeno stanje među ljudima – STRES, može da zadesi i biljke. 

Sam pojam koristi se kako bi se iskazala bilo koja promena koja remeti ravnotežu i dinamiku funkcionisanja organizma. Različiti faktori utiču na sveukupno „raspoloženje“ jedinke, od klimatskih faktora preko dostupnosti resursa pa do same sposobnosti jedinke da koristi resurse i da se prilagodi uticajima iz spoljašnje sredine. Na primer nedostatak svetlosti, vode ili minerala može da izazove stres kod biljaka. Sa druge strane, intenzivna svetlost ili previše vode u okruženju takođe negativno utiče na stanje organizma. Za svaku jedinku svojstven je različit optimum potreba i sposobnosti i kroz taj optimum se posmatra koji su za nju karakteristični povoljni uslovi opstanka. Iako biljke nemaju mogućnost da posete psihologa kada su u stanju stresa, kroz evoluciju razvile su različite mehanizme za uspešno preživljavanje.

Adaptacija i aklimatizacija

Biljke mogu da imaju urođenu, genetički determinisanu, sposobnost odgovora na stres što predstavlja adaptaciju određene vrste ili mogu razviti sposobnost odbrane od stresa, što može da se dešava i na nivou individue i ovakvo ponašanje naziva se aklimatizacija.

Na ćelijskom nivou biljka detektuje stres, menja ćelijski metabolizam, a zatim putem prenosa signala uspeva da obezbedi adekvatan fiziološki odgovor na novonastale uslove. 

Stres može da bude posledica hladnoće, toplote ili na primer suše, a može da bude i izazvan od strane drugih organizama kao što su patogeni ili herbivori.

Suša

Suša ili vodni deficit se javlja kada je količina vode koju biljka odaje veća nego količina vode koja je dostupna, ili količina koju je biljka sposobna da usvoji. Neke biljke preživljavaju magacioniranjem vode, poput kaktusa ili agave (sukulente), dok neke izvode prave morfološke trikove.

Agave americana– američka agava

Poikilohidrične biljke

Poikilohidrične biljke su one biljke čija je vlažnost tela u potpunosti uslovljena dinamikom vodnog režima u spoljašnjoj sredini. Dakle, dostupnost vode u spoljašnjoj sredini direktno određuje stanje biljke. Ne postoji sposobnost pripreme za sušu odnosno magacioniranja vode kao kod sukulenata. 

 U periodu suše one izgube vodu i kao posledica toga njihov izgled se drastično promeni, skoro do neprepoznatljivosti. Kada se ponovo uspostavi povoljno okruženje i biljkama bude dostupna voda one se bez oštećenja vraćaju, uslovno rečeno, u život. Preživljavanje sušnog perioda na ovakav način i sposobnost uspostavljanja normalnog metabolizma u prisustvu vode naziva se anabolizam. Biljke u toku suše nisu uginule, samo su ostale bez vode u ćelijama i metabolizam svele na apsolutni minimum, što znači da su ušle u takozvano stanje desikacije. Ova adaptacija odlikuje mnoge vrste mahovina, lišajeva, algi, paprati i oko 60 vrsta cvetnica.

Haberlea rhodopensis (1) cvetnica i Polypodium polypodioides (2) paprat, u svežem i desikovanom stanju.
Izvor: www.semanticscholar.org

Myrothamnus flabellifolia – jedini do sada otkriven žbunasti poikilohidrični predstavnik

Prikaz pojedinačne grane M. flabellifolia u hidratisanom (A) i osušenom (B) stanju
Izvor: www.plantphysiol.org
Ramonda serbica– U Srbiji, poikilohidrična endemična vrsta
Izvor: www.frontiersin.org 

Opet ostajemo zadivljeni posmatrajući razvoj sposobnosti biljaka kroz evoluciju. Slobodno možemo da kažemo da su poikilohidrične biljke pravi mađioničari u prirodi. Iako razumemo način na koji se transformišu, oduševljenje nije umanjeno, štaviše, radoznalost i inspiracija su u porastu da istražimo šta se još krije u magičnom svetu biljaka. 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: