Biljke, Biodiverzitet, Bogatstvo planete, Ekosistemi, Zanimljivosti, Životinje

Tropske kišne šume

Tropske kišne šume su rasprostranjene na 4 kontinenta. Od Južne Amerike, preko Azije i Afrike, pa sve do Australije. U pitanju je oko 10 miliona kvadratnih kilometara naše planete preko kojih su se one raširile. Obzirom da zauzimaju upravo najvlažnije (90% je njihova relativna vlažnost) delove naše planete, ne iznenađuje činjenica da su ovde padavine izuzetno obilne, pa čak i do 4000 mm godišnje. Temperatura je poprilično visoka tokom cele godine, od 25 – 30°C, i ne varira mnogo ni na dnevnom, a ni na godišnjem nivou. Ovo su najstarije šume i obiluju vegetacijom koja je izuzetno bogata. 

Bogatstvo vrsta koje žive u tropskim kišnim šumama je izuzetno veliko. Otprilike oko 70% živog sveta živi upravo u ovim šumama. Obzirom da je sam život u tropskim kišnim šumama podeljen po spratovima vegetacije i to 4 ili čak 5 spratova, ova nas činjenica ne iznenađuje. Zbog živog sveta kojim obiluje tropska kišna šuma, teško je razaznati gde je prava granica spratova. I kada je reč o flori,  dok lijane imaju dugačka stabla, koja se mogu pružati i do dužine 1 km i trude se da se probiju do prirodne svetlosti, mahovine i paprati ostaju skrivene u najnižem spratu ovih zelenih veličanstvenih prostranstva. 

Lijane

Što se tiče faune, tropske kišne šume su dom za veliki broj životinjskih vrsta, kao što su npr. udavi, beznogi vodozemci, otrovni vodozemci, kajmani, iguane, zlatni lavlji tamarin, kraljevski tamarin, jaguari, oceloti, gorile, aveti, malajski tapiri, rajske ptice, kazuari i koke hunkašice.

Zašto su nam tropske kišne šume važne?

Kao šume koje se pružaju na preko 10 miliona kvadratnih kilometara naše planete i samim tim učestvuju u jednom od najvažnijih procesa – fotosintezi, one čine „pluća“ ove planete. Na šta se to konkretno odnosi? To se odnosi na činjenicu da drveće zapravo prerađuje ugljen dioksid koji se nalazi u vazduhu i zadržava ga za sebe. A kada dođe do seče šuma, pogotovo u velikim razmerama, ugljen dioksid koji bi trebao da bude zarobljen u drveću, odlazi u atmosferu i tada dolazi do nepovoljnih klimatskih promena, tačnije do globalnog zagrevanja naše planete. Osim toga, veoma važna uloga koja im pripada jeste da se ponašaju kao temelji koji čuvaju podlogu i upijaju vodu.

Zašto se uništavaju tropske kišne šume?

Ukoliko obratimo pažnju na rasprostranjenost tropskih kišnih šuma, možemo videti da se uglavnom njihovo rasprostranjenje graniči sa zemljama koje se nalaze u razvoju. S toga često dolazi do krčenja ovih šuma iz nekoliko razloga: da bi se dobilo mesto za život, da bi se dobile obradive površine, drvna građa, hrana, lek itd. Takođe, deforestacijom, sušom i  globalnim zagrevanjem, tropske kišne šume postaju izuzetno podložne velikim požarima. 

Da li je moguće da se obnovi ono što je isečeno?

Ukoliko se dovoljno dug vremenski period, deo šume koji je deforestiran tj. koji je posečen, ostavi da miruje, postoje velike šanse za obnovu. Drugo je pitanje, da li će se opet javiti iste vrste koje su i posečene? Ono što je takođe veoma bitno da se spomene, jeste da uništavanjem i sečom tropskih kišnih šuma ne uništavamo samo šume, nego i rušimo dom mnogim drugim biljkama i životinjama, kojima su ove šume glavni biotopi za život. Osim što gube svoj dom, vrste nisu sposobne da se velikom brzinom adaptiraju na izmenjene uslove, pa veoma lako dolazi do njihovog izumiranja, samim tim dolazi do prirodne selekcije, pri kojoj samo oni najsposobniji za adaptaciju u datom trenutku, mogu da opstanu. Nestanak neke vrste prilikom seče šuma, koja je služila kao plen nekoj drugoj, može da ugrozi i postojanje te druge vrste. Jedan od, trenutno najvećih problema, jeste seča tropskih kišnih šuma kako bi se napravilo mesta za plantaže palminog drveta, iz kojeg se dobija palmino ulje koje ulazi u sastav velikog broja namirnica, a ovakav potez se pokazao kao koban u primeru uništavanja i seče šuma na Borneu, gde se nažalost populacija orangutana smanjila za pola.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: