Bogatstvo planete, Šta ja mogu da uradim?, Zanimljivosti

U prirodi uz malo truda gljive može upoznati svako!

Hortiboletus rubellus (црвени баршуновац)

Koliko li ste samo puta u prolazu, dok ste šetali u prirodi naišli na gljive i zapitali se kako ih možete razlikovati i najlakše upoznati?

Ovom prilikom ćemo proći zajedno osnovna pravila ponašanja u prirodi i naučiti da prepoznamo ove „čudne“ organizme. A jesu li zaista čudni? Može li ih svako uz malo truda upoznati? Naravno da može! Pa da krenemo polako.
Sve što vam je uz lepo vreme koje dolazi potrebno za odlazak u prirodu su: platnena korpa, nožić, fotoaparat ili telefon, terenski priručnik za raspoznavanje gljiva i najbitnije – dobro društvo.

Pre svega ako se odlučite na korak da želite da upoznajete gljive, prilikom branja ćete se ograničiti na jedan primerak, eventualno dva, ali nikako nećete pobrati sve jedinke i opustošiti šumu. Jedna od bitnih stavki je i da gljiva radi lakše identifikacije bude izvađena iz zemlje sa svim delovima koji nju karakterišu (ako postoji vrećica i slično) i to najlakše laganim uvrtanjem drške pri osnovi.
Nikako ne treba brati stare primerke, niti previše mlade, jer mogu da nas zbune i u tim situacijama ne možemo sa sigurnošću odrediti koja je tačno gljiva u pitanju. Do trovanja često dolazi baš prilikom nepažnje kada se uberu mnogo mladi primerci koji se skoro ne razlikuju kod nekih otrovnih i jestivih vrsta.

Veoma je bitno da se ubrane gljive stave u korpe, a ne u plastične kese, jer tako mogu da se upare i brzo pokvare (uzgred, korpama ne zagađujemo našu okolinu). Ako su neke male gljive u pitanju, za branje takvih primeraka mogu da se koriste kutijice ili kartonske kutije od jaja.
Često su od velikog i presudnog značaja za određivanja vrste opis ili fotografija staništa, mesto gde je gljiva nađena, kakva je podloga, koja su drva pored nje i slično.

Priprema za izložbu GDNS, u sredini Macrolepiota sp. (gljiva sunčanica)
Priprema za izložbu GDNS,izdvojeni neki predstavnici roda Cortinarius 

Prvi deo sakupljanja nije baš neka nauka. Dolazimo sad do sledećeg dela, a to je pitanje – Kako to gljivari znaju da raspoznaju vrste kada sve gljive manje-više liče?

Delovi gljiva i osobine na koje je potrebno obratiti pažnju su:

Drška: Kod gljiva, drška je jedna od bitnih karakteristika po kojoj se često razlikuju i koja je karakteristična za svaki pojedinačni rod. Kada se posmatra, treba da se obrati pažnja ima li drška neke dodatne dlačice na sebi, kakve je boje, kakvog je oblika, da li se sužava ili ne, a kada se preseče možemo uočiti da li je šuplja ili vlaknasta iznutra.

Listići: Listići zauzimaju posebno mesto u prepoznavanju gljiva i nalaze se sa donje strane šešira. Gleda se da li su zbijeni ili sa većim razmacima, krti i lako lomljivi ili elastični. Gljive se razlikuju i po tome da li se listići spuštaju skroz niz dršku ili ne. Zanimljivo je da npr. gljive iz roda mlečnica (Lactaris) pri jačem dodiru listića izlučuju belu tečnost nalik na mleko i po tome su prepoznatljive i jedinstvene u odnosu na druge rodove gljiva.

Šešir: Nešto što ljudima prvo zapadne za oko je definitivno šešir kada pričamo o pečurkama. Možda se nikad niste previše udubili, ali da… postoji toliko različitih varijacija oblika. Neki šeširi su udubljeni, neki su šiljati, sa ivicama koje se spuštaju pod različitim uglovima. Ivice su tek posebna priča. Kada se zadubite u šešir mogu vam se pred očima pojaviti male dlačice, iglice, ljuspice itd. koje se mogu nalaziti i po čitavom šeširu.

Boja i oblik:Ova kategorija je veoma šarolika. Neke vrste gljiva veoma liče i, pored gore navedenih, treba obratiti pažnju na boju, mada ona može da varira kako od starosti gljive tako i od vremenskih uslova. Pojedine gljive kao npr. gljive iz roda zeka (Russula) mogu se jedino do vrste identifovati samo uz dodatno laboratorijsko ispitivanje spora i ispitivanje hemijskih reakcija.

Što se tiče oblika, postoji čitav dijapazon različitih gljiva po kojima najčešće dobijaju narodno ime, od onih koje liče na korale, činije, prste, jelenje rogove do onih koje liče na mozak, zvezdu, pčelinje saće, goveđi jezik i uvo. Gljive određenog oblika veoma lako možemo prepoznati i time odrediti u koji rod spadaju, a neretko brzo odrediti i samu vrstu.

Geastrum sp. (gljiva zvezdača)
Foto: Matija Miljković, na području SRP „Zasavica”

Posebne karakteristike: Ima još mnogo simpatičnih osobina koje poseduju gljive. Da li ste znali da neke mogu mirisati na bademe, breskve, brašno? Kao i to da neke na malo jači dodir promene boju? Kao što je već pomenuto, veoma je bitno zapamtiti podatak gde je gljiva ubrana. Stanište često igra značajnu ulogu pri određivanju same vrste. Neke slične gljive od kojih su npr. jedna otrovna, a druga jestiva, između ostalog, mogu se razlikovati  po tome da je jedna mikorizna (raste u zajednici sa korenom drveta), a druga saprobna (razlaže organske supstance biljnog porekla kao što su celuloza i lignin).

Cortinarius sp. (gljiva koprenka)

Najbitnije od svega – Nikako ne konzumirajte gljive za koje niste sigurni da su jestive i koja su tačno vrsta!

U narednim tekstovima polako ćemo se upoznavati sa otrovnim i jestivim gljivama i kako da ih razlikujemo. Naučićemo kako su se gljive prvobitno kroz istoriju koristile, koje vrste možemo da pronađemo u našoj zemlji, kao i koje to gljive imaju lekovita svojstva i svoju primenu u medicini, poljoprivredi i tehnologiji. 

U međuvremenu, postoji mnogo mikoloških društava i udruženja u našoj zemlji kojima se možete priključiti. Neka od njih su Gljivarsko Društvo Novog SadaMikološko Društvo Srbije

Možda baš uz njih možete otići da pogledate neku izložbu gljiva ili otići na svoj prvi „gljivarski teren“ i zakoračiti u ovaj predivan svet „čudnih“ organizama koje uz malo truda i volje može svako da upozna svako.

Fotografije: Tamara Jovanović

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: