Kada uplovimo u svet odraslih – posao, računi, troškovi, preživljavanje… oguglamo na razne situacije i pojave koje su nam privlačile pažnju kada smo bili mali. Onda primetimo kako su deca iskrena, neiskvarena i kako vide svet drugačijim očima.
Sad se zapitajte – da li mora tako da bude? Zašto ne možemo svi da razmišljamo kao deca? Oni ne znaju mnogo o tome kako funkcioniše svetska ekonomija i slično, ali lako mogu da osete šta je dobro, a šta nije. Ako uhvatite sebe kako gubite taj osećaj, popričajte sa nekim detetom.
Deca naravno nisu sva ista. Ono što većinu njih najviše pogađa jeste – nepravda. Ako dete nekako shvati kolika se nepravda dešava kada je u pitanju priroda i sve što nije u direktnoj vezi sa čovekovom vrstom, može da se rastuži toliko da je jedini način da ga oraspoložite da mu zapravo date priliku da pokuša da tu nepravdu promeni.
Deca jesu mala i ne mogu da urade puno, ali treba da ih učimo da svojim primerom i svojim ponašanjem ona mogu da utiču na svoje drugare pa čak i one odrasle koji ih okružuju.
Primer ovakvog deteta je mali Henri.
Henri je postao poznat po snimku koji se pojavio na internetu pre nešto više od godinu dana. Video je na fejsbuk postavila njegova majka, u želji da ga podeli sa prijateljima, međutim ubrzo je postao planetarni hit. Na snimku možete videti dečaka koji neutešno plače zato što ljudi uništavaju planetu.
Mnogi su negodovali da decu roditelji ne treba da izlažu takvim informacijama jer oni ne mogu da razumeju, ali Henri je sam doživeo običan čas u školici kao veoma tragične informacije. Tada je shvatio da ako bacamo đubre van kanti, male životinje mogu da pomisle da je to hrana i na taj način uginu. Takođe da kada posečemo šume, mnoge životinje (i Henriju ključno – njihove bebe), ostaju bez doma. Mogućnost da bebe na taj način gube život je za njega nedopustiva.
Henri je bio ljut i izjavio je kako jedva čeka da poraste, odnosno, kako bi zapravo voleo da može odmah da bude veliki da bi mogao da radi svoj posao – da se bori protiv onih koji uništavaju planetu. Srećom, njegovi roditelji su mu dokazali da može da počne već sada.
Tako je mali Henri, sa samo 6 godina, postao policajac-zaštitar u svom gradu, ima svoju malu uniformu, čisti ulice i govori ljudima da moraju da prestanu da bacaju đubre. Redovno sadi drveće u okolnim šumicama, snima svoje kratke časove u kojima objašnjava važnost prirode i štetnost naših svakodnevnih navika i pravi ilustracije kojima motiviše svoje drugare i one koji ga prate.
Ako želite da vidite šta sve pametno Henri ima da vam poruči, pogledajte njegovu fejsbuk stranicu ili neki od videa na jutjubu. 🙂
