Biodiverzitet, Uticaj čoveka na Zemlju, Zanimljivosti, Životinje

Upoznajte zmije – naše beznoge prijatelje

Zmije su specijalizovana grupa gmizavaca u koju se ubrajaju još i gušteri, kornjače, krokodili i aligatori. Do sada je opisano oko 2900, dok u Evropi živi oko 34 vrste. Osobina po kojoj se one razlikuju od ostalih životinja, a koja je svima dobro poznata, jeste odsustvo bilo kakvog vida ekstremiteta. Zmije se kreću oslanjanjem na razrasla rebra, dok grudna kost ne postoji. Još jedan „zaštitini znak“ ovih životinja jeste i račvasti jezik. Ovakav jezik je jako pokretljiv i nosi receptore čula ukusa, a omogućava i prenos medijatora mirisa. Zmijska koža predstavlja rožni pokrivač sačinjen od velikog broja povezanih krljušti koji se periodično odbacuje u vidu svlake (kožice). Ta pojava se naziva presvlačenje. Većina zmija su oviparne što znači da ležu jaja u spoljašnju sredinu iz kojih se kasnije izležu mlade jedinke. 

Ljudi ih se često plaše, doživljavaju ih kao pretnju i opasnost zbog određenog broja otrovnih. Otrovne žlezde koje se nalaze u blizini najdužih zuba luče otrov koji se ugrizom ubrizgava u žrtvu. Veoma je bitno napomenuti da njihov plen predstavljaju sitni sisari, u najvećoj meri glodari, ptice, gušteri, nekada i druge vrste zmija, ali nikada čovek. Zmije ne poseduju čulo sluha već odlično osećaju vibracije, pa tako čim oseti da se u njenoj blizini kreće telo mnogo veće od njenog, zmija beži. Jedini slučaj kada će zmija ujesti čoveka jeste iz samoodbrane, ukoliko bude slučajno nagažena ili uhvaćena. 

Zbog ovakvog načina samoodbrane i posedovanja otrova, ali i zbog nedovoljne informisanosti o njima, ljudi često ubijaju zmije. Nisu sve zmije otrovne, ali zato apsolutno sve igraju jako bitnu ulogu u lancu ishrane. One su najzaslužnije za kontroludo brojnosti populacije štetočina, što je važno za prehrambenu industriju ali i lokalna domaćinstva. Ako bismo istrebili zmije, broj glodara i zaraze koje oni nose, kao i štete koje prave, bio bi nekontrolisano veliki.

U Srbiji živi desetak vrsta zmija od kojih su samo tri otrovnice.

Zmije Srbije
Poskok (otrovna)Vipera amodites
Šarka (otrovna)Vipera berus
Šargan (otrovna)Vipera ursinii
Eskulapov smukZeminis longisimus
Stepski smukDolichophis caspius
SmukuljaCoronella austrica
RibaricaNatrix tesselata
BelouškaNatrix natrix
Četvoroprugi smukElaphe quatuorlineata
Smuk šilacColuber najadum

Poskok nastanjuje tople, stenovite, kamenite, suve i osunčane predele do 2500 m nadmorske visine, kanjone i klisure u centralnom i južnom delu Srbije. Zbog uticaja čoveka neretko se može sresti i u seoskim, prigradskim pa i gradskim naseljima. Najotrovnija je zmija u našoj zemlji.

Šarka naseljava uglavnom više delove planina, ali je ima i na nekoliko mesta u Vojvodini. Otrov joj nije jak kao kod poskoka ali može biti smrtonosan. Kao i poskok, može se sresti u naseljenim mestima.

Šargan je veoma ugrožena vrsta i pod posebnim je režimom zaštite. U Srbiji naseljava mali broj visokoplaninskih staništa, pretežno na Kosovu i Metohiji. Jako je „stidljiva“ zmija i najmanje otrovna. 

Ove tri zmije jesu otrovnice, one ubijaju plen svojim otrovom koji je smrtonosan, ali zapravo su opasne samo za glodare i sitnije vrste životinja. Čak i otrov poskoka, koji je najjači, smrtonosan ishod može da ima samo kod beba i starijih, teže bolesnih osoba. Protivotrovi su dostupni u svim bolnicama, tako da su smrtni slučajevi u našoj zemlji veoma retki. Najbitnija je preventiva, odlazak sa adekvatnom obućom i odećom na mesta na kojima se pretpostavlja da neke od ovih vrsta žive.

Poskok
Šarka
Šargan

Ostale vrste zmija koje nastanjuju Srbiju potpuno su neotrovne i bezopasne za ljude. One su naši saveznici u borbi protiv glodara i štetočina i jako je važno edukovati stanovništvo o njihovom značaju. Zato kada sledeći put ugledate zmiju, otrovnicu ili ne, nemojte je terati ili ubijati, već je pustite da nastavi svojim putem, bićete joj zahvalni kasnije.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: