Javna bašta ima za cilj da obrazuje, izgradi i ojača zajednicu.  Može se baviti proizvodnjom voća i povrća ili samo dekorativnim biljem.

Izvor: http://www.helpabee.org, Emeson javna bašta, čiji je cilj očuvanje pčela u gradskim uslovima


Ali glavno pitanje bilo kog složenog projekta je: Odakle početi?

Praćeni iskustvom većih javnih bašti kao što su „Hayes Valley Farm i „Eagle Heights Community Garden“ sastavljen je spisak prvih koraka koji su neophodni za formiranje javne bašte.

  1. Pronaći prostor i napraviti spisak mogućih zainteresovanih

Pre svega je bitno da postoji potreba za organizovanjem ovakvog prostora. U ovom koraku je možda najbolje pronaći komšije, stanare, predsednika kućnog saveta, baštovane i pejzažne arhitekte – ljude koji bi mogli da doprinesu ovakvom projektu.

Bitno je napomenuti ukoliko se iz razgovora sa stanarima zaključi da će doći do velikog otpora prema ovakvom projektu, bolje je ne praviti baštu uopšte.

  1. Okupiti zainteresovane i predstaviti ideju  

Uraditi anketu sa stanarima kao i procenu inventara – koje stručnjake već imamo u okviru zainteresovanih, koji bi mogli da pomognu u stvaranju vrta (baštovani, inžinjeri, arhitekte, stolari…). Ukoliko je potrebno, kontaktirati nadležne organe u vezi s korišćenjem javne parcele.

  1. Finansije

Volontiranje je nekad i najvrednija donacija Izvor: Cropmobster

Iako je moguće da građani sami finansiraju baštu, uvek je bolje potražiti različite sponzore da se građani ne bi trošili – javni konkursi, veće firme, lokalna preduzeća, međunarodni fondovi. Donacije ne moraju biti samo novčane, već i u vidu semena, sadnog materijala, građevinskog materijala ili alata.

 

 

  1. Odabir lokacije

Uzeti u obzir osvetljenje, kvalitet zemljišta, pristup vodi. Pronaći vlasnika i pitati za dozvolu, ili podneti zahtev za dobijanje dozvole u javnoj instituciji (ukoliko je opštinska parcela).

  1. Priprema zemljišta

Najčešće je za pripremu zemljišta potreban mukotrpan volonterski rad da bi se data parcela očistila od različitog otpadnog materijala i korova. Prilikom ovog koraka može se sarađivati i s javim gradskim ustanovama, kao što je Gradsko zelenilo ili Gradska čistoća.

Izvor: https://agriscaping.com/community-gardens/ – Pre i posle uređenja javne bašte u Detroitu. Stanari i lokalna udrženja su rešila da deponiju pretvore u komšijsku oazu.

  1. Organizovanje i podela bašte

Podela parcele na sadne površnu, staze, skladište (alata, đubriva), mesto za pravljenje komposta i sakupljanje kišnice.

Izvor: https://conshohockencommunitygarden.com, jednostavna podela sadnih parcela uz pomoć izdignutih sadnih jama

  1. Uključivanje dece

Uključivanje dece i njihovo obrazovanje je ključna funkcija javnih bašti. Neophodno je obezbediti posebno područje koje bi deca mogla da istražuju i da koriste sopstvenu maštu za stvaranje i ulepšavanje zajednice.

  1. Postavljanje pravila

Postavljanje osnovnih pravila unutar same organizacije je neophodno za njen opstanak. Jedan od glavnih pravila koje treba da se ustanove pre početka radova jesu prioriteti prilikom upravljanja finansijama i rokovi za izvođenje određenih radova.

  1. Komunikacija

Komunikacija je važna za bilo koji projekat ili posao. Međusobna saradnja svih korisnika je bitna za sve faze razvoja, stvaranja i održavanja bašte. Jedan od načina uspostavljanja jasne komunikacije je korišćenje društvenih mreža ali i pravljenje proslava i okupljanja.

Jer, na kraju, svrha javnih bašti i jeste ojačavanje zajednice i povezivanje ljudi.

Ali kako to izgleda u Srbiji, ako pojedinac sam krene u složen proces stvaranja bašte?

Na Voždovcu, nedaleko od moje kuće, postoji javna parcela koja je prilično zapuštena. Parcela je okružena sa tri zgrade, i mogla bi biti prelepa mala javna bašta, s obzirom da je zemljište plodno, srednje-osunčano i ravno. Prateći navedene korake, došli smo do sledećeg:

  1.       Pronaći prostor i napraviti spisak mogućih zainteresovanih

Pronašli smo zainteresovane, ustanovili potrebu za javnom baštom u datom komšiluku i predstavili njene prednosti.

  1.       Okupiti zainteresovane

Na prvom i jedinom sastanku, ustanovljeno je da komšinica koja hrani golubove ne može da sarađuje sa komšijom koji šeta psa popodne, i da ukoliko i dođe do pravljenja bašte, ona će sabotirati svaki njegov pokušaj jer u njemu učestvuje komšija sa psom.

I tako smo se vratili na prvi korak sa sledećom parcelom, i našli drugi prostor koji bi odgovarao za pravljenje javne bašte. Na sreću, s ovim stanarima imamo divnu saradnju, i trenutno smo u procesu komunikacije s nadležnim organima.

A nastavak?

Pa, doći će, samo da dobijemo odgovarajuće dozvole. Jer birokratija mora da uzme svoje vreme, ali smo sigurni da će se na kraju isplatiti!