Aktivizam i edukacija, Ugrožene vrste, Životinje

Uskoro nam sledi… Betmenova noć!!!

U avgustu jedna noć je posvećena slepim miševima. Popričali smo sa Brankom Pejić, stručnjakom za slepe miševe.

Kada neko nađe slepog miša na ulici ili u svom stanu, kako pravilno da postupi? Kome može da se obrati?

Trebalo bi da pozove Prirodnjački muzej u Beogradu, koji će poziv proslediti koleginici Jeleni Bogosavljević iz muzeja, ili Ivani Budinski i meni sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, ukoliko je potrebno savetovanje ili intervencija.

Ukoliko slepi miš nije povređen, a nađen je tokom dana, treba ga pažljivo, koristeći rukavicu ili krpu radi sopstvene zaštitite, pokupiti i staviti privremeno u kartonsku kutiju sa poklopcem ili pamučnu vrećicu do sumraka, kada životinju treba pustiti da odleti. Takođe se može podići na neko obližnje drvo, na dovoljnu visinu kako ga mačke ne bi mogle dohvatiti, i sačekati da sam odleti kada padne mrak.

Ukoliko slepi miš uleti u stan, potrebno je otvoriti širom prozore, ukloniti zavese, mrežice za komarce i roletne i pustiti ga da sam izleti. Nikako ne mlatiti rukama, metlama, krpama, jer se na taj način životinja zbunjuje i onemogućava joj se da upotrebom eholokacije sama pronađe izlaz. Bez panike, ne upliću se u kosu niti napadaju ljude.

Procedura je drugačija ukoliko je nađeni slepi miš beba (period jun-jul) jer to znači da još uvek nisu sposobni da lete, i u tom slučaju je neophodno obratiti se Prirodnjačkom muzeju jer će bebe zahtevati brigu i negu do momenta kada mogu da se puste. Isprva se hrane mlekom (formulom za kučiće), a kasnije crvima brašnarima, larvama bube Tenebrio molitor.

Koliko vas često ljudi kontaktiraju i traže pomoć? Kako i na koji način im vi pružate pomoć? Koje probleme ljudi najčešće prijavljuju?

U letnjem periodu, u „sezoni ispadanja beba iz kolonija“ pozivi su jako česti, i do desetak na dan. Trudimo se da ljudima damo prave informacije i da im detaljno objasnimo kako mogu da pomognu slepom mišu bez nas, ukoliko je to u njihovoj moći. Često se to svodi i na smirivanje panike kod ljudi koji imaju strahove. Kada su bebe u pitanju, zamolimo ljude da nam ih donesu ili mi odlazimo da ih pokupimo i dalje zbrinemo. Na jesen se pozivi uglavnom odnose na kolonije koje su se naselile u kutijama za roletne ili pukotinama fasada, te prave buku (socijalno oglašavanje, pozivi mužjaka koji zovu ženke na parenje) koja ljudima smeta, pa bi voleli da im se pomogne da životinje izmeste/oteraju. Zimi su pozivi u vezi hibernirajućih kolonija ili pojedinačnih životinja nađenih na terasama koje su se iz nekog razloga privremeno probudile. Iako na prvi pogled deluju „šlogirano“ najčešće nisu povređeni, povremeno ih treba dohraniti ukoliko su mršavi, i vratiti na hibernaciju do proleća.

Koji mitovi vladaju  u narodu, u vezi sa slepim miševima? 

I dalje je najzastupljeniji mit o uplitanju slepih miševa u kosu, koji je potpuno besmislen budući da slepi miševi imaju veoma sofisticiran način kretanja, orijentisanja u prostoru i hvatanja insekatskog plena, i nemaju nikakav interes od nas/naše kose. Takođe, ljudi masovno misle da su slepi miševi zaista slepi, što nije tačno, kao i da piju krv (samo tri vrste koje žive na području Centralne i Južne Amerike) i da se rađaju iz jajeta.

Da li su slepi miševi ugroženi i ako jesu, šta ih najviše ugrožava? Kakvo je stanje u našoj zemlji?

Slepi miševi zaista jesu ugrožene vrste, zbog čega su i strogo zaštićeni, kako u svetu, tako i kod nas. Razlozi su brojni, od uništavanja šumskih i podzemnih staništa, direktnog ubijanja i proganjanja kolonija (verovali ili ne, čak i za svrhe crne magije, i dan danas!), gradnje infrastrukture koja im onemogućava povezanost skloništa i lovnih staništa, neadekvatno upravljanje pećinama koje slepi miševi koriste, ili na primer indirektno, prskanjem protiv insekata i smanjenjem njihovog broja. U Srbiji situacija nije loša, zahvaljujući diverzitetu prirode i staništa, kao i zbog povoljnog geografskog položaja zemlje, imamo 31 vrstu slepih miševa čije su populacije manje-više stabilne.

Kako bi naši čitaoci mogli da doprinesu poboljšanju života slepih miševa u svojoj okolini?

Ne postoji ništa specijalno što bi moglo da pomogne slepim miševima, osim da budu ostavljeni na miru, odnosno da se što više šira javnost informiše o tome da oni nisu štetni, nego nasuprot, da su korisne životinje koje se hrane komarcima, noćnim leptirima, raznim insektima koji za čoveka mogu da predstavljaju štetočine poljoprivrednih kultura, i da indirektno i te kako pomažu svima nama.

Svakog poslednjeg vikenda u avgustu slavi se meljunarodna noć slepih miševa. Kako ćete vi to proslaviti, imate li u planu neke akcije, predavanja?

Ove godine se u svetu obeležava 23. međunarodna noć slepih miševa, a u Beogradu će biti održana po 18. put, iako ne tog datuma (datum će biti poznat naknadno). Kao i prethodnih godina, Prirodnjački muzej u Beogradu organizovaće niz predavanja za javnost, radionica za decu, kao i tradicionalno druženje sa slepim miševima uživo, svima najomiljeniji deo večeri. Iz godine u godinu imamo sve širu publiku i veliku posećenost, i na sreću, sve više pozitivnih stavova u vezi slepih miševa. Najmlađa publika nikada nema strah i predrasude, a najčešće su roditelji ti kojima je potrebno dodatno ubeđivanje. Beograđani su dobrim delom već naučili kome treba da se obrate ukoliko imaju bliski susret sa slepim miševima.

Na našoj Fejsbuk stranici objavićemo i datum održavanja ove manifestacije, zato nas zapretite i dođite da se družimo sa beogradskim „noćnim pticama“!

fotografije: Branka Pejić, privatna arhiva

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: