Bitkoin je sve češća tema ali i dalje malo ko razume o čemu se radi. Svi znamo da je to nekakav digitalan novac, da vredi mnogo, da se neki ljudi negde u inostranstvu bogate pomoću njega… ali nije nam jasno kako se do njega dolazi, zašto je toliko vredan, zašto mu se kurs menja iz dana u dan, a još manje nam je jasno, ili nikad o tome nismo ni razmišljali – kakve sad veze ima Bitkoin sa životnom sredinom?

Da bismo uspeli da odgovorimo na pitanje kako to jedna digitalna valuta može da ima negativan uticaj na životnu sredinu, neophodno je da razumemo sam koncept nastanka i transfera ovog tipa novca.

Šta je Bitkoin?

Bitkoin je kriptovaluta (cryptocurrency) nastala 2009. godine. Kreirala ju je osoba, ili grupa ljudi, pod pseudonimom Satoši Nakamoto. Njen/njegov/njihov identitet je i dalje anoniman. Kako ova kriptovaluta nije bazirana na zlatu, nema zemlju porekla niti iza nje stoji neka država ili bankarska organizacija, tako nije bitno ni ko ju je osnovao. Čak i sam osnivač nema nikakvu kontrolu nad njom. To je cela ideja – transakcije bez posredstva trećeg lica.

Bitkoin nastaje u procesu koji se naziva „rudarenje” (eng. mining). „Rudarenje“ je ujedno jedan od načina da dođete do bitkoina. Sve što vam je potrebno jeste dobar računar ili specijalizovani hardver koji će rešavati kompleksnu seriju algoritama. Od brzine njihovog rešavanja zavisi i efikasnost „rudarenja“ – bolji računar, više bitkoina. Bitkoin može da „rudari“ svako, a na samom nastanku pojedinačnih bitkoina ne zarađuje niko. Zvuči kao da iz ničega nastaje nešto i donekle to jeste tako. Vrednost bitkoina jednostavno određuje tržište, tj. generalni stav zajednice da on nešto vredi. Naravno, niko ne može „rudariti“ beskonačne količine i obogatiti se preko noći – postoje predvidljiv ritam i određena količina bitkoina koji sprečavaju inflaciju.

Rudarenje

Vi možete „rudariti“ u svojoj sobi, dok radite nešto drugo – tehnički, računar sam radi sav posao. Međutim, neki imaju čak i čitave server-sobe sa neverovatno skupom i jakom opremom, što, možete da pretpostavite, troši enormne količine struje. 

Struja!

Stigosmo do nama zanimljivog pitanja.

Godišnja procenjena potrošnja struje od strane Bitkoin mreže u decembru 2017. godine bila je 34.86 TWh. Ako ovu informaciju pretvorimo u primer svakodnevnog života, to izgleda ovako:

  • Ukoliko bi mreža Bitkoina bila država, bila bi na 60. mestu po globalnoj potrošnji energije, otprilike kao Bugarska.
  • Energija koja je potrebna za jednu transakciju bitkoina bila bi jednaka potrošnji električne energije koja je potrebna prosečnoj američkoj porodici za 8 dana.

Ova potrošnja se lako preračunava u emisiju COkoja iznosi 118.36 kg pri svakoj transakciji, odnosno 11083 kilotona godišnje. Po procenama EPA, prosečan automobil godišnje emituje 4.7 tona COgodišnje, što znači da jedan bitkoin možemo da uporedimo sa otprilike 2.358 miliona automobila na godišnjem nivou.

Ovakva statistika zabrinula je naučnike širom sveta jer ne ide nimalo u prilog trenutnoj situaciji kojoj znatno preti globalno zagrevanje.

Kako se broj „rudara” bude povećavao, tako će i matematički problemi koje oni moraju da reše biti sve teži, što će naravno zahtevati sve bolje i bolje računare – rezultirajući sve većom potrošnjom struje. Veliki problem predstavlja i činjenica da se većina bitkoina „rudari” u Kini gde je struja najjeftinija ali je ujedno i stopa zagađenja najveća na planeti.

Alternative su moguće ali je pitanje da li će, i kada, doći do njihove ekspanzije. Jedan od rešenja bi mogla da bude promena načina stvaranja bitkoina. Druga mogućnost za redukovanje problema bi naravno bilo korišćenje alternativnih izvora energije za svrhe „rudarenja“.

U svakom slučaju, da bi bitkoin postao opšte prihvaćen moraće da bude održiv. Kriptovalute imaju potencijal da potpuno promene i poboljšaju sistem plaćanja i transakcija ali ne ako potroše sve resurse koje imamo.