Ozon je uslov života na Zemlji. Obavijen oko naše planete visoko u atmosferi poput nevidljivog štita, njegov zadatak je da filtrira smrtonosne sunčeve zrake, propuštajući samo onaj deo spektra koji nije koban po živi svet Zemlje. Ultraljubičasto (UV) zračenje sa Sunca je talasnih dužina između vidljivog svetla i rendgenskih zraka.

Postoji prirodni ciklus nastajanja i stanjivanja ozona pod dejstvom sunčevog UV zračenja. Taj ciklus zavisi od intenziteta sunčevog UV zračenja koje zavisi od godišnjeg doba – u Evropi je u proleće najdeblji, a najtanji je tokom jeseni. Debljina ozonskog omotača se menja i u zavisnosti od toga gde smo na planeti, odnosno od geografskih koordinata.

Najbitnije je to što ozonski omotač potpuno apsorbuje UV zračenje u takozvanoj C oblasti, odnosno UV-C zrake. Ovo zračenje ima dovoljnu energiju da uništi DNK i druge organske molekule, pa se zbog toga takvo zračenje koristi za sterilizaciju i ubijanje bakterija, kao na primer u hirurškim salama.
Drugi deo ultraljubičastog zračenja je iz B oblasti, takozvano UV-B zračenje. Ozonski omotač apsorbuje preko 90% UV-B zračenja. Od debljine ozonskog omotača zavisi u kojoj meri će to zračenje biti apsorbovano. Što je omotač tanji to je količina propuštenog zračenja veća.
Treći deo ultraljubičastog zračenja je iz A oblasti, takozvano UV-A zračenje. Ozonski omotač skoro uopšte ne može da apsorbuje UV-A zračenje i vidljivu plavu svetlost.
UV-A i UV-B zraci mogu da budu veoma opasni po živi svet na našoj planeti, uključujući i ljude, jer mogu da izazovu brojne bolesti oka, kože, imuniteta.

UV indeks

UV indeks je relativna jedinica (bezdimenzionalna) i vrednosti se kreću od 0 pa naviše. Ovo daje mogućnost da osobe sa različitim fotobiološkim tipovima kože mogu da uspostave odnos UV indeksa sa individualnom reakcijom svoje kože. Prognoza i objavljivanje UV indeksa daje mogućnost da se individualno ponašanje prilagodi predviđenom i trenutnom UV intenzitetu.

 

Uticaj UV zračenja

Pojačano UV zračenje može izazvati rak kože, može dovesti do mutacije genetskog materijala, oštećenja oka, pojave katarakte, a takođe i narušava imuni sistem ljudi i životinja.

Pored toga, dodatan negativan uticaj može imati u područijima gde postoji ozbiljan problem sa zaraznim bolestima poput lišmenijaze, malarije i herpesa, jer se protiv njih telo bori kožom.

Istraživači upozoravaju da će u budućnosti oboljevanje od raka kože rasti za 2% za svaki novi postotak oštećenja ozonskog omotača.

Ovome su podložniji ljudi blede puti, svetlih očiju, sa pegicama, većim brojem mladeža kao i svi oni koji u porodici imaju nekog ko je oboleo od raka kože. Preporuke Svetske zdravstvene organizacije (WHO) su da bebe mlađe od godinu dana ne treba izlagati Suncu, ako boravimo na otvorenom treba nositi šešire i naočare za sunce, mazati kreme sa zaštitinim faktorom većim od 15, ukoliko radimo na otvorenom ili smo duže vreme izloženi sunčevim zracima treba dobro zaštititi osetljiva mesta poput nosa, vrhova ušiju i usana. Posebno oprezni moraju biti skijaši, planinari, jedriličari i plivači zbog odbijenog zračenja. Jedan vrlo praktičan savet je pratiti svoju senku, jer što je ona kraća, veća je opasnost od UV zračenje. Leti je dobro potražiti hlad ali treba imati na umu da voda, beton, pesak, stene reflektuju UV zračenje što može povećati ukupnu količinu UV zračenja. Stoga i u hladu treba nanositi zaštitu. Izloženost povećanom negativnom UV zračenju može uticati i na sposobnost reakcije organizma na vakcine.

Fototip kože Neizložena boja kože Osetljivost na UV zračenje Pregorevanje ili tamnjenje
I Bela Vrlo osetljiva Uvek lako pregori, nikad ne potamni
II Bela Vrlo osetljiva Uvek lako pregori, potamni malo uz teškoće
III Bela Osetljiva Minimalno pregoreva, amni postepeno i uniformno
IV Svetlo braon Umereno osetljiva Minimalno pregoreva, uvek dobro potamni
V Braon Minimalno osetljiva Retko pregoreva, obimno tamni (tamno braon)
VI Tamno braon ili crna Neosetljiva ili jedva osetljiva Nikad ne pregoreva, obilno tamni (crna)

 

Osim na ljude, UV zračenje štetno utiče i na ostatak prirode. Na vodene ekosisteme utiče tako što ograničava proizvodnju fitoplanktona i zooplanktona (glavne karike u okeanskom lancu ishrane) i nanosi štetu u ranim fazama razvoja riba, rakova, vodozemaca i drugih vrsta. Kod kopnenih biljaka utiče na njihov rast, mada određeni broj vrsta ima sposobnost prilagođavanja povećanom zračenju. Ali prekomerno štetno UV zračenje ne utiče samo na živi svet, već i na neke materijale upotrebljene na građevinama, na boje, gumu, drvo i plastiku, odnosno ubrzava njihovo raspadanje.