Biljke, Biodiverzitet, Bogatstvo planete, Zanimljivosti

Večni giganti – najstarija stabla sveta

Postoji nešto drevno, neverovatno, mistično i gotovo magično u predmetima prošlosti koji označavaju život pre dvesta, trista ili petsto godina. Međutim, gotovo je nepojmljivo da postoje živi organizmi, drveće, koji su  prisustvovali rađanju i umiranju civilizacija, preživeli su različite klimatske promene, i opstali i pored industrijalizacije i masovnih seča. Oni su na neki način testament prirode i njene brige o životu na zemlji.


Metuzalem, jedno od najstarijih stabala na svetu, nalazi se u Kaliforniji. Izvor: cbc

Metuzalem (Pinus longaeava) – popularno nazvan čekinjasti bor je do 2013. bio najstarije poznato stablo na planeti Zemlji. 2016. godine je izmereno da je ovo stablo, koje raste na Beloj planini u Kaliforniji, staro oko 4.850 godina. Međutim, skoro je nedaleko od njega otkriven još jedan čekinjasti bor koji je zasigurno stariji od 5.000 godina. Metuzalem i neimenovani stariji bor su neoznačeni i ostavljeni u prirodi. Iako se zna njihova šira lokacija, tačna lokacija se drži u tajnosti iz bezbednosnih razloga.


Sarv-e Abarku – moguće najstarije živo biće u Aziji. Izvor: monumentaltrees

Sarv-e Abarku (Cupressus sempervirens) takođe poznat i kao “Zoroastrian Sarv”, je drvo čempresa u Jazd provinciji u Iranu. Procenjeno je da je ovo drvo staro barem 4.000 godina, i da je preživelo rađanje ljudske civilizacije. Označeno je kao Iranski nacionalni spomenik. Postoji tvrdnja da je Sarv-e Abarku najstarije poznato živo biće u Aziji.


Llangernyw tisa, moguće najstarije drvo u Velikoj Britaniji. Izvor: wondermondo

Langerniv Tisa (Taxus baccata) – neverovatni primerak tise se nalazi u malom dvorištu crkve svetog Digaina, u Langerniv selu u severnom Velsu. Ovo drvo je staro oko 4.000 godina, što znači da je bilo mladica tokom bronzanog doba. Fascinantna je činjenica da ovo stablo i dalje raste i da je potpuno zdrav primerak svoje vrste.


Veliki deka. : ) Najstarije poznato stablo na Andima. Masovna seča u XIX i XX veku je verovatno uništila i starije primerke ovih predivnih stabala. Izvor: newatlas

Patagonski trolist (Fitzroua cuperssioides) – monumentalna stabla koja od prirode rastu na Andima. Nemoguće je reći koliko bi ova stabla bila stara, s obzirom da je većina starijih stabala posečena u masovnoj seči u 19. i 20. veku. Trenutni najstariji primerak je star oko 3.620 godina, i nosi ime Grand Abuelo (Veliki deka).


Patriarca da Floresta – stablo staro oko 2000 godina, njegovoj vrsti preti istrebljenje zbog masovnih seča.

Patriarca de Floresta (Cariniana legalis), takođe iz Brazila, ceni se da je oko 2.000 godina stara što je čini najstarijim lišćarem u Brazilu. Veruje se da je ovo drvo sveto. Nažalost, njegovoj vrsti preti istrebljenje zbog raščišćavanja šuma u Brazilu, Kolumbiji i Venecueli.


Izvor: muzej maslina u Vovesu

Maslinovo drvo u Vovesu (Oliva europea) – ovo drvo je locirano na Kritu. Iako je nemoguće utvrditi tačne godine, za maslinovo drvo u Vovesu se veruje da je starije od 3.000 godina. Još uvek rađa masline, koje su na velikoj ceni. Od maslina sa ovog stabla se proizvede 4 l maslinovog ulja godišnje, i to ulje se poklanja zvaničnicima tokom važnijih poseta.


Jomon sugi – najstarije stablo kriptomerije na svetu. Izvor: wondermondo

Jomon sugi (Cryptomeria japonica) najstarije drvo kriptomerije na svetu. Zahvaljujući ovom stablu i prirodnim lepotama ostrva, Jakušima ostrvo je nominovano za UNESKO. Nemoguće je tačno utvrditi starost drveta, ali je zasigurno starije od 2.000 godina, dok neki botaničari veruju da je starije od 5.000 godina. Bez obzira na tačne godine, ovo predivno stablo je svakako vredno pomena.


Drvo kestena od sto konja – važi za stablo sa najširom krošnjom na svetu. Izvor: italymagazine

Drvo kestena od sto konja (Castanea sativa) – Ovo drvo se nalazi ispod Etna vuklana u Siciliji. Veruje se da je staro između 2.000 i 4.000 godina. Starost ovog drveta je posebna zato što se nalazi u blizini Etne, jednog od najaktivnijih vulkana na svetu. Nalazi se na nepunih 10 km od Etninog otvora! Stablo je dobilo ime po legendi koja kaže da je grupa od 100 vitezova bila uhvaćena u strašnoj oluji. Sudeći po legendi, svih sto vitezova i njihovi konji su mogli da se sakriju ispod ogromne krošnje ovog kestena.


General Šerman stablo. Izvor: californiathroughmylens

General Šerman (Sequoiadendron giganteum) – veruje se da je star oko 2.500 godina. Ovo stablo je najveće stablo džinovske sekvoje na svetu (86 m visine). 2006. godine najveća grana stabla se odlomila i potpuno uništila ogradu i popločanje pored stabla. Šerman se nalazi u nacionalnom parku sekvoja u Kaliforniji, gde se nalazi pet od deset najvećih stabala na svetu.

Najstarije drvo u Srbiji se nalazi u selu Divljana kod Bele Palanke. Hrast lužnjak (Quercus robur) je star preko 1.000 godina, i nalazi se na crkvenom posedu. Smatra se da je zapis stablo, i meštani ga izuzetno poštuju.

Zapis stablo iz Divljana, staro preko 1000 godina.

Jedno od najstarijih stabala u Beogradu je takođe hrast lužnjak, i nalazi se u centru Beograda, na cvetnom trgu. Ovaj hrast je star preko 200 godina i predstavlja jedini preostali primerak nekadašnje hrastovo-jasenove šume koja se prostirala od Cvetnog trga do parka Manježa.


Hrast lužnjak na cvetnom trgu u centru Beograda. Ovo stablo je bilo mladica oko 1790. godine. Fotografija iz 2005. godine. 

2 Comments

  1. Одувек ми је било фасцинантно на који се начин одређује старост стабла које је и даље живо.

    • Милица Дамњановић

      Милица Дамњановић

      Постоји неколико метода. Најпрецизнија је, наравно, уз помоћ различитих машина које се “накаче” на стабло и уз чију помоћ је могуће одредити тачан број годова.

      Најлакши начин, који може одредити делимичну старост стабла (уз одступање од неколико година) је измерити пречник стабла на висини од 1м, и поделити са коефицијентом старости (који у шуми износи 1.25 а у парку 2.5).
      Тако, на пример, ако измеримо да је стабло у парку 115цм широко, и тај број поделимо са 2.5 добићемо број година – 46. 🙂

      Постоје и прецизнији коефицијенти старости у зависности од биљне врсте, али то је утврђено само за поједине врте приликом израде научних радова.

Leave a Reply

WordPress spam blocked by CleanTalk.

Theme by Anders Norén