Plastika, Šta ja mogu da uradim?, Uticaj čoveka na Zemlju, Životna sredina

Veštačko protiv sečenog – bolje od dva zla

Najbolje je u Novu Godinu ući s novim, zdravim i zelenim navikama. Prva novogodišnja odluka s kojom ulazimo u 2019. godinu će biti koje novogodišnje drvo da okitimo: s busenom, sečeno ili plastično? Već smo u prethodnom članku pisali o prednostima drveta s busenom, međutim sada je reč o „dva zla”, i koje je bolje.

Sečeno drvo ili plastično?

Plastično, je l’ da? Jer ono može ponovo da se koristi sledeće godine. Istina, ponovnim korišćenjem plastičnog drveta smanjujemo svoj ekološki otisak – ali za 15 godina! U ovu računicu je obuhvaćen nivo emisija štetnih gasova, korišćenje različitih resursa – uključujući transport i uticaj proizvodnje drveća na zdravlje. Ukoliko isto drvo koristimo 15 puta, onda će to drvo svakako doneti više koristi nego štete. Međutim, istraživanja govore da prosečna porodica jedno drvo koristi najviše do 7 godina, a onda ono trune na deponijama, sasvim polako. Sporije nego što bismo voleli.

Plastično drvo krasi naš dom nekoliko sezona, a onda ostaje u životnoj sredini stotinama godina.

Naravno, postoje i prednosti plastičnih jelkica – umanjenje opasnosti od požara je jedan od njih, jer su suve iglice i novogodišnje sveće opasna kombinacija. Uklanjanje simptoma alergija na prave borove i jele je takođe jedan od boljih efekata plastičnih jelki, a i čistije su – nema skupljanja opalih iglica.

Ali pravo drveće proizvodi kiseonik za svog života, rasadnici novogodišnjih jelki su dobro stanište za divlje životinje i često dolaze iz domaćih rasadnika.

Rasadnici proizvode specifično stanište čime podržavaju kontrolisane ekosisteme i dom su mnogih ptica, glodara i insekata.

Ako smo iskreni, prednosti kupovine pravog drveta su neosporive. Sečene jelke su biorazgradive i mogu da se recikliraju i koriste za proizvodnju malča, hranilica za ptice ili za zastiranje staza.

Međutim, problem se javlja kod loše regulacije seča, gde mnogi prodavci nelegalno seku jele i smrče iz zaštićenih šuma i prodaju ih na pijacama. Naravno, u ovom slučaju je seča izuzetno štetna za ekosistem, pogotovo ako se ne vrši ponovna sadnja posle seče. Tako da ako kupujete sečene jelke, bitno je obratiti pažnju na proizvođača.

Iako je tužno videti isečenu, bačenu jelku, postoje mnogi načini da se jelka reciklira i da se drvo iskoristi. Čak i ako jelka završi na deponiji, njeno razlaganje će trajati daleko kraće od plastične.

I koja je odluka najbolja za zaštitu životne sredine?

Pa, možda ću vas razočarati, ali najbolja odluka nije nijedna od dve ponuđene.
Najbolja opcija je kupovina sadnog materijala s busenom, čime se podržavaju domaći rasadnici kao što je rasadnik lepo-polje iz Ljiga ili ASC garden koji podržava prodaju sadnica iz domaćih i stranih rasadnika.
Od dve ponuđene opcije – odgovor će zavisiti od vašeg načina života. Ako ste alergični na prirodne jelke i predani ste u ponovnom korišćenju plastične jelke, možete uložiti u plastičnu jelku koja će ostati s vama narednih 15 godina (minimum) da biste umanjili njene negativne efekte na planetu.

Ukoliko ste u mogućnosti i imate volju, želju i kreativnost, možete sami da napravite plastičnu jelku koja će imati pozitivan efekat na životnu sredinu. 🙂

Ako imate opciju da kupite sečeno drvo, to je svakako bolja opcija – ali samo ukoliko znate njeno poreklo i imate mogućnost da je reciklirate na kraju sezone. Uostalom, miris iglica je neprocenjiv detalj u proslavi nove godine.

Šta god odlučili, svakako imate prilike da umanjite svoj ekološki otisak bez obzira na jelku, korišćenjem recikliranih ukrasa, umanjivanjem plastičnog otpada i otpada hrane. Tako da ne morate toliko da se koncentrišete na samo drvo – možete umanjiti zagađenje na toliko drugih načina, u čemu će ekoblog nastaviti da vam pomaže i sledeće godine.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén