Zbog interesovanja koji je izazvao prethodni tekst u kojem smo se upoznali sa osnovama proizvodnje voća u gradovima i njegovim zaista velikim ekonomskim, socijalnim i ekološkim potencijalom, danas ćemo proći kroz detaljnije informacije koje će nas zasigurno voditi par koraka bliže ka našoj prvoj urbanoj bašti.

Osnovna tri pitanja koja se nameću kada poželimo da imamo neku sadnicu voća u našem ambijentu jesu gde pronaći proveren, ispravan sadni materijal baš one sorte koju želimo da imamo, potom kako je zasaditi, a onda i negovati, u cilju što boljeg i dužeg prinosa.

S obzirom da je u našem slučaju u pitanju zasnivanje, takoreći, malog amaterskog voćnjaka u kojem želimo da imamo za naše potrebe svega par primeraka neke voćke, a nekad samo i jednu, od velike je važnosti izabrati najbolji mogući sadni materijal. U Srbiji postoji oko 300 registrovanih rasadnika, ali godine iskustva često znače i kvalitet. Bitno je da sadnice budu kupljene u lokalnim priznatim rasadnicima sa deklaracijom, čime vam zapravo neko garantuje za prodani sadni materijal, gde pritom na taj način potpomažete i lokalni razvoj sredine. Naravno, treba izbegavati u svakom slučaju kupovinu na vašarima i pijacama, jer jednom uložen novac u ispravne sadnice se višestruko isplati i primećuje se već pri prvom rodu. Poznato je da je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu stvoren najveći broj otpornih stubastih i patuljastih formi voća kao rezultat višedecenijskog rada na oplemenjivanju i stvaranju sorti i hibrida sa najboljim karakteristikama.

Kada je u pitanju sadnja voćnjaka moguće je obaviti je u jesen, ponekad u toku zime, ukoliko vremenske prilike dozvole, i u proleće, najkasnije do marta. Međutim, najbolja je jesenja sadnja jer se takve sadnice bolje i brže razvijaju usled toga što su dobro obezbeđene vodom zbog padavina. Sadnice za koje smo se odlučili moraju biti zdrave, sa dobro razvijenim korenovim sistemom, kao i nadzemnim delom, a takođe, ne smeju biti starije od dve godine. Optimalna rupa za sadnju bi trebalo biti prečnika 50 x 50 cm, mada korisno je dodatno se konsultovati o savetima za sadnju direktno sa stručnjacima iz rasadnika gde je voćka kupljena. Poželjno je da se u jamu doda i preporučena doza organskog i mineralnog đubriva. Organskim đubrivom možemo da popravimo strukturu i obogatimo humusom zemljište, a mineralnim da obezbedimo hranjive elemente za biljku.

Sada kada smo naučili gde naći sadni materijal i kako zasaditi voćke, u daljem tekstu ćemo prikazati neke od osnovnih mera nege koje su neophodne za uspešan razvoj naših odabranih biljaka. To su zalivanje, okopavanje, potom prihranjivanje i orezivanje. Kod zalivanja je bitno da u periodu sadnje obezbedimo biljci veću količinu vode kako bismo postigli dobro spajanje između korena i zemlje, što bi se reklo da se „bolje primi“. Takođe, veća količina vode je potrebna u periodima cvetanja i plodonošenja, dok u periodima između biljke se zalivaju redovno, smanjenim intenzitetom. Okopavanje se izvodi kao redovna mera uklanjanja korova i nepoželjnih biljaka kako nam se naša mala voćna oaza ne bi pretvorila u zeleni haos. Ukoliko imamo mogućnosti da pokosimo travu između zasađenih voćaka, proporučujemo čak i ostavljanje tog pokošenog sloja koji bi u tom slučaju predstavljao prirodni malč koji održava nivo vlažnosti u zemljištu, a ukoliko preko zime se i zadrži tu – postaje organska materija. Kad smo već kod prihranjivanja, poželjno je makar jednom godišnje uneti optimalnu količinu đubriva za kulture koje gajimo, po mogućstvu u jesen. S obzirom da govorimo o uzgoju malih formi voćaka, stubastim i patuljastim, onda kad je u pitanju orezivanje ne možemo govoriti o klasičnom vidu proređivanja grana koje se primenjuje u voćnjacima. Zapravo, reč je o formiranju grana shodno našim potrebama ili pak umetničkim izražajima zamisli naše zelene kompozicije, zato je ova mera održavanja topijarnog karaktera.

Pored priloženih saveta za uzgoj voćaka u svom kutku, da li vam se i dalje čini teško izvodljivim i nedostižnim ciljem?  Javite nam u odeljku za komentare ispod!