Među svim faktorima koji utiču na kvalitet životne sredine u gradovima, dostupnost zelenih površina i mogućnost pasivnog ili aktivnog korišćenja istih je gotovo od presudnog značaja. Upravo zbog toga su urbani vrtovi prepoznati kao važan element zelene infrastrukture širom sveta, a svedoci smo danas i pokretanja sve više upravo takvih projekata u zemljama regiona. Šta nam to govori?

Znamo da se urbane bašte odlikuju visokim nivoom biodiverziteta, gde domorodne biljne vrste prevlađuju u svojoj spontanoj flori, često prilagođene tako da doprinesu lokalnoj zajednici. Osnovni deo prirodne strukture su kultivisane biljke, tako da u ovom pogledu, urbane bašte su slične po karakteru privatnim okućnicama. Usled položaja u urbanoj sredini, ovakav tip zelene površine ima često proizvodnu višenamensku funkciju u direktnom doprinosu kvaliteta životnog okruženja čoveka. Poznata narodna umotvorina kaže: ”Voćke u proleće razveseljavaju čoveka, u leto ga hlade, u jesen hrane, a u zimu greju.” Interesantna činjenica je da su prvi drvoredi u istoriji čovečanstva bili sačinjeni upravo od voćnih vrsta, jer je čovek još tada prepoznao višestruku ulogu voćaka. Može se reći da ponajviše imamo korist od njihovih plodova, jer u svom sastavu sadrže mnoge materije koje direktno doprinose našem zdravlju i boljitku. Danas je primena voćnih vrsta u urbanim vrtovima poprimila veliki značaj. Razvijene su mnoge forme i kultivari koji fizički ne zauzimaju veliku površinu, ali zato obimno plodonose i dodatno predstavljaju vrlo dekorativan detalj na zelenoj površini. Najčešće su u primeni stubaste i patuljaste forme voća, koje su po svojoj specifičnoj građi vrlo dekorativnog izgleda, a pritom imaju i veliku upotrebnu vrednost. Obzirom da ne zauzimaju veliku površinu, mogu se gajiti u saksijama, u lejama ispred domova, na terasama ili pak u okviru male proizvodne površine.

 

Od stubastih formi posebno su zanimljive određene sorte jabuke (”Rumeno vreteno”, ”Zeleni dragulj”) koje se mogu gajiti uz rubove staza ili zidne površine i ograde, tako da formiraju zeleni zid.  Kruške (”Vilijamovka” i ”Junska lepotica”) su po popularnosti odmah iza stubastih jabuka. Karakterišu se prinosom od preko 10 do 15 kilograma po stablu nakon druge godine, isto kao i jabuke. Što se tiče patuljastih formi voća, iako zauzimaju malo prostora, ipak daju velike i obilne plodove, koji naprosto dominiraju ambijentom, a što je najbolje – i deca mogu da ih uberu. Sorte šljive koje su pogodne za ljubitelje suvih šljiva su ”Rut geršteter”, ”Kalifornijska plava” i ”Herman”, dok za pravljenje kompota preporučuje se ”Krupna zelena renkloda” i ”Atlantova renkloda”. Kajsija je biljka od izuzetnog značaja za naše podneblje, te mogu da se koriste ”Luizet” i ”Novosadska rodna”, dok su kod bresaka posebno zanimljive patuljaste forme sorti sa niskim stablomBonanca”, ”Bonfajr”, ”Garden Eni” i ”Garden Lejdi”. Male forme trešnje (”Primavera”, ”Burlat”, ”Suvenir” i ”Regina”) i od davnina cenjena višnja (”Hajmanova konzerva”, ”Rubin”, ”Šumadinka”, ”Španska”) mogu se gajiti i u saksijama, bez ikakvih problema.

Pored patuljastih i stubastih formi, ono što doprinosi osećaju kontrasta cele kompozicije su žbunaste forme. Pre svega, vrlo dekorativna sama po sebi jagoda (”Flamenko”, ”Selva”, ”Sonata” i ”Idea”) može da se gaji uz borduru ili na primer kao deo viseće saksije uz prozor, na vama je izbor. Vrste koje se odlikuju poleglim stablom i mogućnošću velike manipulacije pri uzgojnom obliku, od sistema žive ograde do potpornog oblika, su malina (”Tulamen”, ”Oktavija”, ”Polka”, ”Otum blis”) i kupina (”Tornfri”, ”Blek satin”, ”Hal tornales”). Za ljubitelje ribizli po jedna boja za svakog: crna – ”Čačanska crna”, crvena – ”Rovada” i bela – ”Blanka”.

One vrste koje su gotovo strogo ograničene na saksijsku primenu, usled potrebe za kiselim zemljištem su borovnica (”Djuk”, ”Patriot”, ”Nui” i ”Blukrop”) i brusnica (”Korale”) ili pak ne podnose niske temperature – razne vrste agruma koji uspevaju kod nas kao što su mandarina unšiu, narandža, limun i fortunela. Sada, kad imate pregled najpopularnijih voćnih sorti koje uspevaju kod nas, šta je to što vas još uvek sprečava da preduzmete inicijativu i u svom malom kutku na balkonu ili ispred stana stvorite svoju malu voćnu oazu?