Voda, život za sebe
Voda. Toliko prisutna oko nas, i u nama, da je vrlo često bezobzirno zanemarujemo netrepnuvši. Koristimo je za piće, u ishrani, zabave radi na komšijskom travanjaku u vrelim letnjim mesecima, a ona odlazi. Čista voda odlazi tamo kuda je mi šaljemo, našom krivicom bez imalo pažnje i poštovanja.

Malobrojni su ljudi koji u današnjem brzom vremenu razmišljaju o vodi. Uglavnom nam je ona sredstvo, data na korišćenje, kao nešto što će uvek biti tu za nas. A da li smo mi tu za nju?

Dešava se vrlo često da i ne primetimo da je naša voda, zagađena voda. Neka zagađenja su očigledna, kao što su naftne mrlje, plutajući otpad i plastika, ili jednostavno mutna voda.

Kada na vodenoj površini nema ovako očiglednih znakova zagađenja, na scenu stupaju organizmi, borci uz nas, bioindikatori. To su organizmi, najčešće nevidljivi golim okom, koji žive isključivo u specifičnim vodama. Vrlo često, njiihovo odsustvo ili prisustvo nam ukazuje u čemu i gde smo pogrešili. Dovoljno je samo da pogledamo oko sebe.

Voda je pre svega životna sredina za mnoge organizme, jedina moguća na ovoj planeti stvorena samo za njih. Oni nemaju gde drugde da žive , njima je ona jedini svet.

Kornjača, primera radi, zamršene u plastiku koja je rezultat naše nebrige, zbunjena, sama greši. Da li su ovo zaslužile, i koliko nas se to zapita, koliko nas uopšte zna nešto o tome?


Izgubljena voda, zagađena voda?
Da li smo se ikada zapitali da li zagađujemo vodu tako što je pustimo da teče u pauzama pranja posuđa a ako jesmo, koliko nas jeste? Da li vodu koju gubimo, nesvesno zagađujemo?

Svakoga dana, svako od nas, kada opere posuđe, uključi veš mašinu ili se istušira posle napornog letnjeg dana, zagadi vodu. Ona odlazi, nepovratno.

Fabrike, i sve te otpadne vode!
Fabrička postojenja. Sluteći po fotografijama, ne izgledaju kao bezbedno i lepo mesto za život. Sumnjam da bilo kome i izgledaju. Života u takvim vodama, gotovo da nema, a opstaju samo najhrabriji i najotporniji.

Naftne mrlje
Same po sebi, svojim postojanjem na vodenim površinama prouzrukuju mnogo više štete nego što nama izgleda. Svojom tamnom bojom one zaklanjaju sunce, menjajući fotičke nivoe unutar vode, alge više ne mogu da fotosintetišu, a organizmi koji rastu u uslovima manje osvetljenosti, razmnožavaju se trošeći kiseonik, i stvaraju uslove anaerobije, u kojima većina organizama, poput riba ne može da opstane. Takođe, nafta kao lepljiva supstanca, prlja organizme poput ptica, koje sleću na površinu vode i na žalost, tu i ostaju.

Međutim ni tada slučaj nije izgubljen. Zahvaljujući razvoju savremene nauke i tehnologijama bioremedijacije, uz pomoć mikroorganizama kao što su Yokenella sp., Alcaligenes sp., Roseomonas sp., Stenotrophomonas sp., Acinetobacter sp., Flavobacter sp., Corynebacterium sp. naftne mrlje mogu da se razlože skoro u potpunosti.

Šta možemo učiniti za naše vode?
Zakoni, edukacija i poboljšanje ekonomije, u ovom slučaju, rade kao odličan tim!
Povećanje globalne svesti o problemima koji sami prouzrukujemo, i metodama rešavanja, može se postići mnogo. Jer mi, ljudi, jesmo glavni zagađivači voda!
Uvođenjem zakona i propisa, o korišćenju i upotrebi voda, možemo mnogo učiniti da one ostanu za nas, još dugo vremena.

Naravno, potrebno je uložiti novac. Svest o značaju čiste vode, za nas i ceo živi svet, edukacija i zakonodavstvo, igraju veliku ulogu u preusmeravanju finansijskih sredstava ka delatnostima iz oblasti zaštite i očuvanja voda.
Svakom od nas ostaje da se zapita gde, i koliko grešimo, i koliko našim vodama možemo da pomognemo da ostanu čiste, SADA!