Zanimljivosti, Životinje

Vodozemci su u problemu

Da li ste nekada razmišljali o bolestima koje mogu da zadese jednu žabu ili daždevnjaka? Naučnici su otkrili gljivičnu infekciju zbog koje su vodozemci u velikom problemu. Naime radi se o bolesti hitridiomikoza (mikoze su bolesti izazvane gljivama), izaziva je gljiva Batrachochytrium dendrobatidis koja napada kožu vodozemaca i time ugrožava njihov opstanak.

Zašto baš koža?

Za vodozemce je njihova vlažna koža veoma važna, jer oni preko nje dišu, usvajaju vodu i mineralne materije kao što su natrijum i kalijum. Kako vlaga pogoduje razvoju gljiva, ovo je pravo mesto za razvoj hitridiomikoze, koja onemogućava normalno funkcionisanje kožnog sistema. Obolela životinja je letargična, troma i bez apetita, ne skriva se, ponekad se događa da joj je telo ukočeno, sa pozadi ispruženim nogama. Takođe, karakteristična je i depigmentacija kože, crvenilo, ljuštenje ili hrapavost na pojedinim mestima. Koža postaje tanka, javlja se disbalans u koncentraciji soli u krvi, što dovodi do poremećaja srčanog rada i na kraju smrti. Često se dešava da se simptomi ne ispolje, ali životinja ugine od gljivične infekcije.

Kako se prenosi hitridiomikoza?

Bolest se prenosi putem razvojnog stupnja gljivice koji se naziva zoospora, poseduje bič, lako se kreće kroz vlažnu sredinu i pogoduju joj niske temperature, dok na suvom i toplom staništu može da opstane svega nekoliko sati. Zoospore se mogu naći i na pticama koje žive u blizini vlažnih staništa, a najčešće do zaraze dolazi kontaktom bolesne i zdrave životinje. Ljudi su takođe bitan faktor u širenju bolesti,
jer se zoospore mogu naći na čizmama i opremi onih koji posećuju staništa vodozemaca. Da li će neka vrsta biti pogodan domaćin za parazitsku gljivu Batrachochytrium dendrobatidis, zavisi od prisutnosti dobrih simbiotskih bakterija na koži životinje. Produkti otrovnih žlezda su takođe veoma važni jer onemogućavaju rast gljive, dok neki vodozemci imaju genetsku otpornost, koja je još uvek nedovoljno istražena. Lithobates catesbeianus i Xenopus laevis su vrste žaba imune na ovu bolest, ali veliki problem predstavlja to što mogu biti prenosioci. Hitridiomikoza je rasprostranjena širom sveta, dok su najugroženije vrste u Australiji, Centralnoj i Južnoj Americi.                     

Da li je moguće lečenje?


Američka volovska žaba ( Lithobates catesbeianus) i Afrička kandžasta žaba (Xenopus laevis)

Veoma je teško tretirati populacije obolelih vodozemaca antifungalnom terapijom u njihovom prirodnom staništu, ali postoji nada da će to uskoro biti moguće. Uvođenje simbiotskih bakterija u stanište je takođe metoda koja bi mogla da pomogne u suzbijanju gljivice. Naučnici intenzivno proučavaju mehanizme kojima se vrste imune na Batrachochytrium dendrobatidis štite, što će im i te kako pomoći da dođu do efikasnog leka.

Zašto su vodozemci važni?

Vodozemci (lat. Amphibia) su među prvim kičmenjacima koji su naselili kopno. Veoma su važni u održavanju biodiverziteta, jer svaka vrsta predstavlja bogatstvo za živi svet. Takođe veliku ulogu imaju u ravnoteži ekosistema, gde predstavljaju važan izvor hrane za veće životinje, ali svojom ishranom održavaju brojnost pojedinih insekata na određenom nivou. Za čoveka je značajno to što se žabe hrane komarcima koji mogu biti prenosioci bolesti i na taj način smanjuju njihovu brojnost.

Naučnici smatraju da je hitridiomikozom ugroženo oko 500 vrsta vodozemaca, uglavnom žaba, dok je čak 90 vrsta istrebljeno što predstavlja ogroman gubitak za prirodu. Ostaje nam samo da se nadamo napretku nauke kako bismo mogli da sprečimo izumiranje ovih životinja.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: