U naučnofantastičnoj literaturi postoji jedan izraz osmišljen da predstavi hipotetičku ideju prilagođavanja drugih nebeskih tela ljudskom životu… teraformiranje.

Sama pomisao da bismo nekada od beživotnih predela Marsa mogli da stvorimo prelepe zelene pašnjake budila je nadahnuće kod mnogih pisaca, ali i naučnika. Ipak, teraformiranje drugih planeta još uvek ostaje samo fikcija i ideja čiju realizaciju verovatno niko od nas neće doživeti.

Ali šta je sa Zemljom, sa planetom na kojoj već živimo? Zar na njoj ne postoje nenastanjiva ili barem vrlo teško nastanjiva mesta na kojima fantastiku možemo pretvoriti u stvarnost? Pitam se, možemo li „teraformirati“ i oživeti naše pustinje?

Borba protiv tzv. dezertifikacije već decenijama predstavlja jedan od najvećih ekoloških izazova čovečanstva. Metode (inženjerske, hemijske i vegetacione) kojima su se ljudi do sada borili protiv pustinja u manjoj ili većoj meri uspevale su da daju pozitivne rezultate. Međutim, nijedna od ovih metoda nije do kraja uspevala da promeni strukturu peščanog tla kako bi više zaličilo na strukturu plodne zemlje.

Nova eko-mehanička metoda „ozemljavanja“, predložena od strane Odseka za Mehaniku kineskog univerziteta Čungking Žiaotong (Chongqing Jiaotong University) mogla bi da prectrta i ovu stavku.

Naime, kineski istraživači uspešno su stvorili specijalnu pastu od rastvora modifikovane natrijum-karboksimetil celuloze (CMC). Ova pasta u kombinaciji sa peskom istom daje sposobnost da zadržava vodu, nutrijente i vazduh. Osobine koje ima samo plodna zemlja.

Sami tvorci paste tvrde da pasta poseduje mnogo prednosti u odnosu na druge metode ozelenjavanja pustinja: potpuno je ne toksična, sigurna po životnu sredinu, jeftina i pogodna za masovnu proizvodnju. Takođe, procenat paste u „ozemljenom“ pesku iznosi svega oko 0,1 – 0,4%. Drugim rečima potrebno je svega oko 10 – 40 grama paste da poveže jedan kilogram peska.

Ceo proces „ozemljavanja“ uključuje umešavanje CMC paste i mineralnog đubriva u pustinjski pesak nakon čega se smeša temeljno zaliva. Pod dejstvom vode pasta povezuje peščana zrna jedno za drugo, kao i za đubrivo i stvara uslove za razvoj biljaka.

Jedan od prvih testova sproveden je u delu Ulan Buh pustinje koja predstavlja naročito surovo okruženje zbog izražene aridnosti i konstantnih vetrova.

„Ozemljavanje“ pustinjskog peska u pustinji Ulan Buh

  1. Smeša paste, đubriva i peska se utire u pustinjski pesak;
  2. Čak i nakon 24 časa voda se i dalje zadržava u 20 centimetara dubokoj rupi u „ozemljenom pesku“;
  3. Sistem navodnjavanja pomoću prskalica;
  4. Obrada i priprema „ozemljenog“ peska putem mehanizacije;
  5. Sađenje u „ozemljeni“ pesak;
  6. Bara formirana na sloju tretiranog peska.

Rezultati koje je ovo istraživanje pružilo bili su zadivljujući. Ne samo da su se zasadi na tretiranom delu pustinje primili i dali rod, već je i samo tlo pokazalo novostečenu otpornost na eroziju vetra, što je u pustinji poput Ulan Buh predstavljalo pravo čudo.

Različiti biljni zasadi uzgajani u „ozemljenoj“ pustinji

  1. Više od 70 vrsta biljaka uzgojenih na tretiranom tlu pustinje;
  2. Kineska urma i trava;
  3. Kukuruz i proso;
  4. Suncokret i trava;
  5. Žaba koja je našla oazu u travi na „ozemljenom“ pesku;
  6. Radi upoređivanja zasađeni su i usevi korišćenjem drugih metoda.

Možda smo još uvek predaleko od ozelenjavanja marsovskih pustinja, ali novim idejama i ekološkim pristupom sve smo bliži da rešimo problem nenastanjivih predela naše planete. Pustinje mogu postati plodne i gostoljubive ukoliko pružimo šansu inovacijama.

Literatura:
Yi, Zhijian & Zhao, Chaohua. (2016). Desert “Soilization”: An Eco-Mechanical Solution to Desertification. Engineering. 2. 270-273. str
https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2095809916311560