Veličanstvene užarene planine-vulkani, često u svetu prave velike prirodne katastrofe i važe za najveće i najopasnije prirodne zagađivače. Vulkan predstavlja otvor u Zemljinoj kori, kroz koji lava, pepeo i gasovi bivaju istisnuti na površinu, gde se hlade i talože. Vulkani bitno utiču na oblikovanje Zemljinog reljefa. Na Zemlji, najčešće se susreću na rubovima litosfernih  ploča, zbog čega je u tim regijama često pojavljivanje zemljotresa.

Preuzeto sa https://rs.sputniknews.com

Razlikujemo tri oblasti ili regije na planeti gde je najčešća aktivnost vulkana:

  • Vatreni pojas Pacifika
  • Sredozemno-transazijska oblast
  • Atlantsko-okeanska oblast

Vulkani su kroz istoriju bili jako poznati i uticali su na velike promene kao što su veliko izumiranje, Pompeja i erupcija vulkana Ejafjadlajekidl 2010. godine.

Na teritoriji Srbije nema aktivnih vulkana ali postoje davno ugašeni vulkani koji su bitno uticali na formiranje reljefa kakvog danas imamo.

Vulkani mogu biti u mirovanju nekoliko stotina godina, a takođe se mogu pojaviti na mestu gde ih nikada nije ni bilo. Erupcija može trajati od nekoliko sati do nekoliko meseci, kada je smenjuje novi period mirovanja.

Kako vulkani utiču na životnu sredinu

Vulkani zagađivanje vrše izbacivanjem lave, vuklkanskog pepela, gasova i para. Koncentracija različitih vulkanskih gasova može znatno da varira od jednog vulkana do drugog. Vodena para je tipično najzastupljeniji vulkanski gas, a zatim ugljen-dioksid i sumpor-dioksid. Drugi značajni vulkanski gasovi su vodonik-sulfid, hlorovodonik, i fluorovodonik.

Sulfatne aerosoli, koje dopiru u atmosferu kada vulkan eruptira, uzrokuju kompleks hemijskih reakcija koje obrazuju hlor-monoksid (ClO), koji uništava ozon (O3). Sa druge strane, ugljen-dioksid i vodena para doprinose efektu staklene bašte.

Prelazak sumpor-dioksida u sumpornu kiselinu (H2SO4), dovodi do kondenzacije iste u stratosferi u obliku sulfatnih aerosoli. Aerosoli povećavaju Zemljin albedo (reflekcija sunčeve radijacije nazad u svemir) i stoga uzrokuju hlađenje Zemljine atmosfere ili troposfere. Međutim, oni isto tako apsorbuju toplotu koju zrači Zemlja, čime se zagreva stratosfera.

Velike količine vulkanskog pepela se u atmosferi mogu zadržati duži vremenski period, što može dovesti do naglog spuštanja temperature vazduha. Veće količine pepela mogu uništiti velika područja obradive površine. Vulkanska prašina je takođe opasna za ljude. Udisanje prekomerne količine prašine može imati ozbiljne posledice, jer se ona lepi za pluća i može izazvati čak i smrt. Određene biljne kulture se mogu saditi na mestima gde se nalazi pepeo, jer su neke otporne na višak istog. Sam pepeo se može koristiti u poljoprivredi kao prirodno đubrivo i nutrijent. Kada usijana lava dospe na površinu Zemlje, uništava sve pred sobom. Zagreva površinu Zemlje, vodene tokove, uništava vegetaciju i sav živi svet koji se nalazi u okolini vulkana.

Ni sami naučnici ne mogu predvideti kada će sledeći put neki vulkan da se aktivira, ali se redovno prate njihove aktivnosti i stanja, da bi se izbegle katastrofe.

Trenutno aktivni vulkani u svetu:

izvor: https://www.volcanoesandearthquakes.com

Aktivnost vulkana, zemljotrese i emisiju sumpor-dioksida od 1960. pa do 2017. godine možete videti na veb aplikaciji koja sve to hronološki pokazuje:

https://volcano.si.axismaps.io