Globalno zagrevanje, Uticaj čoveka na Zemlju, Vazduh, Zdravlje, Životna sredina

Zagađenost vazduha u Srbiji

Istraživanja  objavljena u 2018. godini su pokazala da se u top 10 najzagađenijih država u Evropi nalaze četiri države bivše Jugoslavije. Srbija se trenutno nalazi na 9. mestu po zagađenosti vazduha. Pre nekoliko nedelja, Agencija za zaštitu životne sredine objavila je podatke o zagađenosti vazduha u Srbiji. Za sada na vrhu liste nalaze se Niš i Valjevo. 
Ministarstvo zaštite životne sredine je izjavilo da se 80% štetnih gasova  emituje prilikom proizvodnje toplotne energije, a najveći zagađivači vazduha u Srbiji su individualna ložišta jer ih ima u velikom broju.

Nivo zagađenosti varira na dnevnom nivou, na šta najviše utiču vremenske prilike. Takođe varira i u odnosu na godišnja doba, gde je zimi najveća zagađenost.
U Srbiji, dve trećine građana živi u urbano-industrijskim sredinama u kojima je vazduh zagađen, a samo jedna trećina udiše vazduh zadovoljavajućeg kvaliteta. Neki podaci su takođe pokazali da je Srbija 10. po smrtnosti od zagađenog vazduha, gde je 137 umrlih na 100.000 stanovnika. 
U najzagađenije gradove Srbije spadaju Beograd, Užice, Kraljevo, Pančevo, i već pomenuti Niš i Valjevo. Znatno smanjenje zagađenosti je u Novom Sadu i Boru. „Blic” je Bor proglasio ,,gradom iznenađenja”. Bor je decenijama bio među najzagađenijim gradovima Srbije. Gašenjem stare topionice i otvaranjem nove, smanjena je koncentracija sumpora dioksida (ЅO₂) u vazduhu za 12%. 

Izvor: SAR Srbija

Građani Valjeva su prikupili 1.574 potpisa i izborili se da gradska vlast otvori temu o aerozagađenju. Građani smatraju da se ne troši dovoljno novcana smanjenje zagađenosti vazduha. Nacrt budžeta za 2019. godinu troši samo 1,37% planiranog budžeta grada, što je oko 45 miliona dinara, od kojih će JKP „Toplana“ dobiti 45 miliona. Podaci Ministarstva za zaštitu životne sredine su pokazali da stanovnici Valjeva 114 dana u godini udišu PM-10 čestice, čestice koje prekomerno zagađuju vazduh, kombinacija izduvnih gasova, čađi, prašine i kiselina, takođe sadrže i teške metale poput arsena, kadmijuma i olova.
Što se tiče  prosečne vrednosti suspendovanih čestica i teških metala, u Valjevu je 184 mikrograma po metru kubnom, a u Nišu 154 mikrograma. U Beogradu prosečna vrednost suspendovanih čestica iznosi 107 mikrograma, u Novom Sadu 76, Subotici 87, Smederevu 94 i Boru 96 mikrograma.

Da bi se ovo stavilo u kontekst treba znati da je dobar nivo čestica u vazduhu 0-50 mikrograma, umeren 51-100, nezdrav za osetljive grupe 101-150, nezdrav 151-200, veoma nezdrav 201-300 i opasan 301-500 mikrograma. 

Indeks zagađenosti vazduha po broju suspendovanih čestica u mikrogramima po metru kubnom

Veliki broj država Evrope rade na tome da se poboljša vazduh koji svakodnevno udišemo. U 2018. godini, Helsinki je proglašen za grad sa najčistijim vazduhom, gde je prosečan broj čestica 13,49 mikrograma. Tu spadaju i gradovi poput Rejkjavika (15,57 mikrograma), Ciriha (16,42), Stokholma (16,62), Malmea (16,67), Beča (19,10) i mnogi drugi.

Za smanjivanje aerozagađenja potrebno je preduzeti određene mere. Međi najvećim zagađivačima se ubrajaju automobili. Smanjenjem broja vozila smanjuje se i količina izduvnih gasova. Kada ste na tržištu da kupite novo vozilo, razmislite o kupovini najefikasnijeg i najmanje zagađujućeg vozila. Koristite ekološke proizvode u svom domu, poput eteričnih ulja umesto osveživača ili takozvanih ,,zelenih” proizvoda za čišćenje umesto hemikalija. Takođe, reciklaža i posađivanje drveća su od velikog značaja ne samo za aerozagađenje, već i za čitavu okolinu.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: