Biljke, Biodiverzitet, Zanimljivosti, Životinje

Zajedno smo jači

Oduvek smo se divili lepoti stvaralaštva. U toku odrastanja i formiranja ličnosti razvijamo različite preferencije prema onome što nam je prijatno za oko i uho. Na osnovu toga privuku nam pažnju različiti umetnici i njihova dela, i kada smo najviše zatečeni umemo da kažemo „kako su samo ovo smislili?“

Prema filozofiji američkog režisera Džima Džarmuša ništa što čovek stvori nije originalno.

Ništa nije originalno.

Kradite od svega što rezonira s vašom inspiracijom ili hrani vašu maštu. Gutajte stare filmove, nove filmove, muziku, knjige, slike, fotografije, pesme, snove, nasumične razgovore, arhitekturu, mostove, ulične znakove, drveća, oblake, tela vode, svetlosti i senke. Izaberite krasti samo ono što direktno govori vašoj duši. Ako to napravite, vaš rad (i krađa) biće autentični.

Autentičnost je neprocenjiva, originalnost nepostojeća.

Džim džarmuš

Međutim, među nama se krije originalna umetnost koju stvara priroda. Njen pokretač je evolucija, a mi kao posmatrači neprekidno ostajemo zapanjeni pred lepotom koju nam predstavlja. 
Danas smo inspirisani koevolucijom biljaka i životinja.

S obzirom na to  da nemaju sposobnost kretanja, biljke su morale da isprate dešavanja u spoljašnjoj sredini kako bi obezbedile produžetak vrste. Od nastanka biljaka ta dešavanja podrazumevaju abiotičke faktore, prvo vodu, a zatim vetar. Uz pomoć vode i vetra biljke su uspevale da prenesu svoje ćelije za razmnožavanje na druge biljke (sa muške na žensku jedinku iste vrste). Ovaj proces predstavlja početak uspešne evolucije i izražene ekspanzije biljaka.

Životinje su u međuvremenu shvatile da od biljaka mogu da iskoriste organe i polen kako bi se ishranile. Ovo biljkama nije odgovaralo jer zbog toga veliki deo njihovog reproduktivnog materijala biva pojeden od strane insekata ili oštećen od strane drugih životinja. Ipak, počelo je da se dešava nešto što ide u korist i biljkama.

Polen koji bi ostao na površini tela životinja prenosio se na druge biljke kada su životinje sakupljajući hranu išle sa cveta na cvet. Rodio se novi način koji omogućava biljkama da se razmnožavaju – OPRAŠIVANJE, što podrazumeva prenos polena sa muške jedinke do semenog zametka ženske jedinke. 
Postoji sedam glavnih grupa životinjskih oprašivača: bube, muve, pčele, leptiri, moljci, ptice i slepi miševi. 

Na scenu sada nastupa evolucija. 

Osetivši efekat, neke biljke su počele da se menjaju sa ciljem da što lakše zavedu oprašivače. Promene se ogledaju u stvaranju putokaza ka polenu, lučenju opojnih mirisa, modifikaciji delova tela kako bi ličili na vrstu životinje koja oprašuje biljnu vrstu itd. 

Energetski procesi počeli su da se usložnjavaju. Biljke nisu morale da proizvode onoliku količinu polena kao kada su se oslanjale samo na vetar, a za uzvrat transporterima polena obezbedile su novu hranu – nektar. 

Nektar ne postoji u neograničenim količinama, već onoliko koliko je potrebno da se životinja privuče i ode sa cveta delimično gladna. Na ovaj način biljke su obezbedile prenos polena, jer će gladna životinja posetiti drugi cvet.

Ovaj odnos uticao je i na oprašivače. Mnoge životinje su promenile svoju ishranu, ne hrane se organima biljaka ili polenom, već samo nektarom i u skladu sa tim neki delovi tela  su optimizovani radi što efikasnijeg uzimanja nektara. Kako bi bili što manje primetne predatorima, neke životinje su kopirale dizajn biljaka koje oprašuju.

Različiti uslovi zahtevaju različite strategije!
Naravno, nije evolucija svih biljaka išla u ovom smeru, pa tako postoje biljke koje se razmnožavaju uz pomoć vetra (Poaceae– trave)  i vode (Bryophyta– mahovine), kao i na mnoge druge načine. 


Putokazi za insekte na cvetovima perunike (Iris) i ljubičice (Viola)

Pesma, hrana i opijum za slepe miševe – Mucuna holtonii

Ova biljka je razvila kompleksnu strategiju za privlačenje slepih miševa. Položaj i oblik latica je prilagođen tako da odbijaju vibracije koje šalje slepi miš u potrazi za hranom. Vođen signalima vibracija slepi miš će leteti ka cvetu, a miris belog luka koji dolazi od nektara ukazaće mu na tačnu poziciju hrane. 

Slatkiš za najmanje 

Kolibri (Trochilidae) su najmanje ptice sa izduženim kljunom, specijalizovanim za ishranu nektarom. Oprašuju ugavnom biljke koje imaju cvetove jarkih boja – crvene, narandžaste i ružičaste.

Oprašivanje Agastache rupestris

Orhideja i moljac u timu

Darvinova orhideja (Angraecum sesquipedale) i moljac (Xanthopan morganii) pronašli su način da iskoriste jedno drugo i da se usavrše u skladu sa tim. Ovaj moljac je propoznatljiv po svom jeziku koji je tri puta veći od samog tela, dok orhideja čuva svoj polen u dubokom dnu cveta. Uz pomoć dugačkog jezika moljac može da uzme polen da se zasladi i da ga prenese na drugi cvet. 

 Izvor: www.britannica.com 

Evolucija i geni predstavljaju za prirodu neiscrpan izvor inspiracije. Koevolucija poput ove ne nastaje preko noći. Bilo je potrebno mnogo vremena da bi se uspostavila ova stabilna harmonija. A šta još vreme može da donese…  ne možemo ni da zamislimo, ali možemo biti sigurni da nas priroda neće razočarati. Nažalost, ljudi mogu da razočaraju prirodu. Vreme koje je potrebno biljkama i životinjama sada kontrolišu ljudi, u većini oni koji ne umeju da se dive jedinstvenoj arhitekturi koja nastaje u prirodi, što neminovno dovodi do  haosa..

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: