Plastika, Šta ja mogu da uradim?, Uticaj čoveka na Zemlju, Zakoni, Zanimljivosti, Životna sredina

Zaštita životne sredine u Srbiji u 2018. godini – godina problema i koraka napred

Završila se pre nekih mesec dana 2018. godina. Za zaštitu životne sredine u Srbiji, ova godina nije bila toliko loša. U godini iza nas najviše pažnje se poklanjalo otpadu, plastici, vazduhu i minihidroelektranama o kojima se mesecima diskutuje.

U upravljanju otpadom smo dosta napredovali pošto je u protekloj godini otkriveno 8 lokacija gde je pronađeno 2000 tona nelegalno skladištenog otpada. Počinioci su  dobili 6 godina zatvora i drakonske novčane kazne, što predstavlja veliki pomak. Ipak, i pored uklanjanja opasnog otpada, divljih deponija ima sve više i većina gradova ima velikih problema sa tim, kao i sa upravljanjem medicinskim i farmaceutskim otpadom koje nadležne službe mešaju zajedno sa komunalnim otpadom. Spalionice za medicinski otpad se ne grade, a zdravstvene apoteke nemaju kante gde bi farmaceutski otpad mogao da bude odložen.

Godina nije bila dobra ni za reciklažu. Reciklažna industrija se nalazi pred gašenjem, Udruženje reciklera Srbije je zatražilo povećanje novca za preradu otpada i najavilo da će prestati sa radom ukoliko im Ministarstvo zaštite životne sredine ne pomogne. Istakao bih činjenicu da se u Srbiji reciklira 5% otpada, a prestankom rada reciklera taj procenat bi drastično opao. Ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan, rekao je da će Ministarstvo učiniti sve da pomogne reciklerima, a na nama ostaje da vidimo da li će to ispuniti. Uglavnom, za otpad i ne toliko loša godina, ali da i tu ima dosta da se radi – ima. Najveći napredak koji smo postigli jeste smanjenje upotrebe plastike. Od maja meseca počela je naplata plastičnih kesa, a prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine koje su izneli krajem godine, upotreba kesa se smanjila za 65%, što jeveliki korak napred. Od januara 2020. godine bi trebalo da plastične kese budu potpuno zabranjene, što je za svaku pohvalu pošto u Srbiji plastičnih kesa ima više nego riba! 

Obnovljivi izvori energije dobili su neočekivano više medijskog prostora nego inače, najviše zbog nelegalno planirane izgradnje 58-60 minihidrolektana na Staroj planini koja je zaštićeno područje i gde meštani već mesecima protestuju zbog izgradnje MHE. Podršku im je pružilo i Ministarstvo zaštite životne sredine koje je uložilo tužbu na izgradnju MHE, a postupak je u toku. 

Osim MHE, ostalim vidovima obnovljivih izvora energije nije dat značajan medijski prostor, osim podatka Ministarstva energetike da je najznačajniji domet u 2018. godini bilo puštanje u probni rad 2 vetroparka – Čibuk i Alibunar. Budući investitori i država bi trebalo da više ulažu u izgradnju vetroparkova i solarnih panela, koji nemaju štetan uticaj na životnu sredinu i koji daju više električne energije nego MHE. Obnovljivi izvori energije jesu lepa priča, ali u praksi oni tek treba da zažive. 

Izvor: http://vetroparkalibunar.rs/

Zagađenje vazduha je jedan od najvećih problema koje Srbija mora u 2019. godini da rešava zato što smo po zagađenju vazduha bili među vodećim državama u Evropi u protekloj godini. Stanje je alarmantno, naročito ako se uzme u obzir podatak da godišnje 6000 ljudi u Srbiji umre od zagađenja vazduha. Ministarstvo zaštite životne sredine najavilo je niz mera zaštite kako bi zagađenje bilo smanjeno. 

Seča drveća je i dalje bolna tačka o kojoj se kod nas gotovo uopšte ne priča, a svakoga dana se iseče toliko drveća da toga nismo ni svesni. Seča je najviše prisutna u nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima, a u zimskom periodu seče ima najviše. Država na ovo ne sme da ćuti jer seča šuma utiče na gubitak kiseonika, flore, faune. Pošumljavanje bi trebalo da postane prioritet u 2019. godini, kako bismo stali na put seči. 

Još veći problem od seče, o kome se takođe nedovoljno govori, jeste trovanje ptica. U 2018. godini imali smo rekordan broj trovanja mahom zaštićenih vrsta. Najčešći uzročnik trovanja bio je zabranjen insekticid furadan. Često zbog našeg neznanja i neinformisanosti ptice nastradaju, a većina ljudi ne zna koliko su neke vrste značajne u borbi protiv štetočina. Želeo bih da ovim putem pohvalim Društvo za proučavanje i zaštitu ptica, koje se trudi da podigne svest o njihovom očuvanju i značaju. Oni su skoro i napravili aplikaciju za mobilne telefone, Ptice na dlanu, koja je sjajna i koju svima preporučujem da instaliraju. 

Ovo su bili problemi o kojima se kod nas najviše pričalo i radilo u prošloj godini. Ipak, to nije jedino sa čime se susrećemo kada je zaštita životne sredine u pitanju. Recimo, o prečišćavanju otpadnih voda javnost nije bila obaveštavana, kao ni o buci kojoj ni minut na televiziji nije posvećen iako je ima više nego ikad. Nedovoljno se govori o zemljištu, upravljanju hemikalijama i organskoj proizvodnji voća i povrća. Kada se sve sabere i oduzme, problema i nezadovoljstva se nagomilalo, ali bilo je i dobrih trenutaka u 2018. Pozitivne stvari bile su uklanjanje opasnog otpada i sankcije za počionice, smanjenje upotrebe plastičnih kesa, bunt ljudi na Staroj planini protiv izgradnje MHE, povećanje površina zaštićenih područja i podizanje ekološke svesti kod ljudi. Kako bi 2019. bila bolja moramo nastaviti da radimo na edukaciji i podizanju ekološke svesti kod ljudi, da otvaramo nova radna mesta za građane koji su po struci lica za zaštitu životne sredine, da nastavimo borbu protiv izgradnje MHE i da imamo više razumevanja za životnu sredinu i njene zahteve. Ministarstvo je kao prioritete u 2019. godini najavilo upravljanje ambalažnim otpadom, izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda,  usvajanje novih zakona, kao i veću angažovanost na zaštiti od buke. Sve u svemu posla ima mnogo, ali ni Rim nije izgrađen za jedan dan, a tek čistija i zdravija životna sredina. ☺☺☺

P.S. – Ako hoćeš da sačuvaš životnu sredinu – baci papir u kantu i razvrstavaj otpad ako u tvom gradu imaš kontejnere za reciklažu, više šetaj i vozi se bajsom da sačuvaš vazduh, kada ideš u prodavnicu ponesi ranac ili ceger i ne uzimaj kesu, napravi ptičicama, mačkama i psima kućicu. Ako se baviš poljoprivredom, sačuvaj zemljište od insekticida i zaštiti ga organskim putem. Ako imaš problem sa bukom ili bilo kojim vidom zagađenja koji utiče na životnu sredinu i tvoje zdravlje, pozovi nadležne službe za pomoć. I naravno, gde god nađeš zgodno mesto, ti drvo posadi! 🙂 🙂 🙂

Ideja koja je pobedila u nagradnoj igri „Upotrebi ponovo”
autor fotografije Ivana Dancetović

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: