Trenutno 250 miliona predškolske dece pati od nedostatka vitamina A. Od ovih 250 miliona, svake godine 250 000 do 500 000 dece oslepi, a polovina ove slepe dece umre. Ovaj problem je najviše zastupljen u Jugoistočnoj Aziji gde ljudi masovno konzumiraju pirinač koji ne sadrži dovoljno beta karotena. Beta karoten je jedinjenje, koje kada se vari, proizvodi vitamin A.

Krajem osamdesetih godina 20. veka znalo se da otprilike 10% ljudi (od 3 milijarde koji zavise od pirinča) pate od nedostatka vitamina A. Tada je profesoru po imenu Ingo Potrikus palo na pamet da napravi pirinač koji će da proizvodi beta karoten. Iako je to tada delovalo malo suludo, smatrao je da je bolje da ljudi unose beta karoten kroz svakodnevnu ishranu nego da unose velike doze vitamina A preko suplemenata. Već 1999. Potrikus i njegove kolege stvorili su prvi beta karoten pirinač prenoseći gene iz narcisa i bakterije. Zbog svoje žute boje, dobio je naziv ”Zlatni pirinač”.

2001. godine Benedikt Herlin, anti-GMO koordinator organizacije Greenpeace, izjavljuje da ”Zlatni pirinač ne proizvodi dovoljno beta karotena” i preporučuje suplementaciju i obogaćivanje namirnica vitaminom A kao što su šećer, brašno i margarin. Istina, tada zlatni pirinač nije proizvodio dovoljno beta karotena da izleči nedostatak vitamina A. Naravno da bi uravnotežena ishrana bila najbolje rešenje ali što su porodice siromašnije, njihova deca više zavise od jeftinih namirnica kao što je pirinač. Anti-GMO grupe su Zlatni pirinač prikazali kao finansijsku prevaru ali je onda Potrikus izjavio da će se Zlatni pirinač davati besplatno siromašnim farmerima. Kako se pirinač oprašuje vetrom, moguće je da dođe do kontaminacije ne-GMO sadnica što je anti-GMO aktivistima dalo samo razlog više da budu protiv.

Potrikus i njegove kolege razvili su biljke sa osam puta većom količinom beta karotena do 2003, a do 2005. čak 20 puta većom u odnosu na prvobitne. Sada, kada je pirinač proizvodio mnogo beta karotena, anti-GMO aktivisti su počeli da tvrde da su beta karoten i vitamin A opasni.

 

Kako je to vitamin A opasan?

Hipervitaminoza A može da dovede do osteoporoze, slabljenja vida, gubitka kose i problema sa kožom. Takođe, mnogi karotenoidi mogu da proizvedu druga jedinjenja koji se nazivaju retinoidi. Retinoidi mogu da uzrokuju oštećenje ploda i kranofacijalne abnormalnosti. Navodeći sve ove probleme, anti-GMO aktivista Dejvid Šubert 2008. godine govori ”da bi trebalo tražiti obimna bezbednosna testiranja pre uvođenja Zlatnog pirinča”. Ne treba zaboraviti da ljudsko telo uzima iz beta karotena samo onoliko vitamina A koliko mu je potrebno pa je u ovom slučaju hipervitaminoza praktično nemoguća. Iz ovog zaključujemo da do hipervitaminoze dolazi najčešće preko suplementacije.

Na Filipinima se Greenpeace zalagao da se zaustave terenska ispitivanja Zlatnog pirinča. Naime, Greenpeace je podržao suplementaciju vitamina A i obogaćivanje namirnica vitaminom A. Sad je već i smešno ali, da je Greenpeace zaista verovao da retinoidi uzrokuju oštećenje ploda onda nikada ne bi podržao ove programe. Po filipinskom zakonu, beta karoten i vitamin A moraju biti dodati šećeru, brašnu i jestivom ulju pre distribucije. Država je delila pilule predškolskoj deci dva puta godišnje, a nekim trudnicama 28 uzastopnih dana.

U sklopu kliničkih ispitivanja 2008. godine u Kini, naučnici su hranili 24 dece Zlatnim pirinčem. Jedna grupa dece je dobijala Zlatni pirinač, druga grupa dece pilule sa beta karotenom a treća grupa je dobijala spanać. Otkriveno je da jedna porcija Zlatnog pirinča (skuvana od 50 grama zrnevlja) može obezbediti 60% preporučene dnevne doze vitamina A za decu. Kao zaključak, Zlatni pirinač je bio jednako dobar kao i pilule, a bolji od spanaća u opskrbljivanju vitaminom A.

Ovo je Greenpeace jedva dočekao i optužio istraživače da koriste decu kao laboratorijske miševe. Nisu hteli da prihvate rezultate istraživanja jer ovaj pirinač ”nije nikada testiran na životinjama, a postoji obimna medicinska literatura koja pokazuje da su retinoidi koji se mogu dobiti iz beta karotena toksični i da izazivaju oštećenje ploda”.

Na kraju, 2013. Univerzitet Tafts je sproveo tri pregleda ovih kliničkih studija (dva interna i treći eksterni). Objavili su da ”su podaci dobijeni studijama validirani i da nisu pronađeni problemi vezani za zdravlje i sigurnost” i studija je utvrdila ”da jedna porcija testiranog proizvoda, Zlatnog pirinča, može da obezbedi više od 50% preporučene dnevne doze vitamina A kod dece, što bi moglo značajno da poboljša zdravstvene ishode ako se usvoji u režim ishrane”.

Anti-GMO aktivisti insistiraju da su potrebna istraživanja u kojima se pokazuje koliko vitamina A pirinač gubi tokom različitih procesa kuvanja ili koliko beta karotena gubi pirinač kada se skladišti na različitim temperaturama. Opet, ako pirinač daje dovoljno vitamina A onda je to problem jer ljudi neće imati potrebu da jedu druge biljke pa će razvijati druge vrste neuhranjenosti. Pored svega toga, tvrde da će kriminalci falsifikovati pirinač koristeći žute začine ili prirodno žuta zrna pa će ljudi misliti kako dobijaju vitamin A, a u stvari ga neće dobijati.

Zlatni pirinač i dalje nije komercijalno dostupan, iako je prošlo 19 godina od kada je stvoren. Pre 5 godina su anti-GMO aktivisti uništili polje na kojem se ispitivao pirinač na Filipinima. Ne želim da stajem ni na čiju stranu, jer niko od nas se baš ne obraduje kada čuje ”GMO” ali činjenica je da je od početka ovog istraživanja milion dece umrlo, što možda ne bi bio slučaj da im Greenpeace i ”anti-GMO” nije stao na put.

 

jedan od izvora informacija: ”https://gmorecnauke.wordpress.com/tag/zlatni-pirinac/”