Шта вам прво падне на памет када чујете реч „пирамида“? Истинским љубитељима природе и планинарима сигурно је прва асоцијација Ртањ. Ова планина је необичног геометријког изгледа, а поглед са ње остаје у сећању као најлепши доживљај који природа може да вам подари. Памтићете га дуго и пожелети да му се вратите!
Данас вас „водим“ на планину Ртањ, природни феномен! Као неко коме је прво планинарско искуство била управо ова планина, покушаћу што веродостојније да вам је приближим и, надам се, пробудим жељу да се упустите у магичну планинарску авантуру.
Ртањ, такозвана „мистична планина“ налази се у источној Србији, надомак Бољевца, око 200 км од Београда. Припада Карпатским планинама, а највиши врх је Шиљак са надморском висином од 1565 м. Са врха се пружа поглед на Авалу (север), Дели Јован, Стол, Велики Крш, на југоистоку на Стару и Суву планину, а уколико је видљивост добра на југу, може се видети и Шар планина.
Такође се сам Шиљак види са скоро свих страна и са многих врхова, препознатљив по својој особености и изгледу, пркосећи околини. У подножју је састављен од пешчара и стена, а у вишим деловима од кречњака. До врха можете доћи двема стазама, јужном – која је лакша за пешачење, и северном – која је мало тежа и коју углавном бирају они искуснији и физички спремнији. Северна страна је шумовита, красе је четинари и листопадно дрвеће. Јужна страна је у подножју шумовита, затим прелази у жбунасто растиње, а при врху је пунa травнатих површина. Тек десетак биљних врста расте на овој планини. Природни лек са ове планине је чај који управо носи назив по овој планини – ртањски чај, а користи се за плућне болести и ублажавање симптома прехладе. Код астматичара шири бронхије (бронходилататорно дејство). Цвета у току летњег периода и данас се продаје у филтер кесицама, али често не чист. Ако приметите гранчице чаја у везицама, знаћете да је прави. Једно од најзначајнијих лечилишта у Србији (али и на Балкану) је Соко Бања која се налази у близини планине.
Једна од карактеристика пирамида јесте да у унутрашњости има велики број пећина и тунела. Спеолози су открили у унутрашњости Ртња више од 17 пећина. Иако постоје бројна изворишта планинске воде, постоји недостатак пијаће воде при врху. Такође можемо видети бразде по планини које су настале услед удара громова, те се не препоручује успон током грмљавине.
Прича коју сам сазнала о породици Минх – велики заљубљеници природе и људи још већих срца
Дуго је на врху планине постојала црква-капела чија прича се везује за јеврејску породицу Минх. Припадала је власницима рудника „Ртањ” – Грети и Јулиусу. Били су вредни, одговорни и људи великих срца. Градили су куће радницима својим средствима, због којих су отворили амбуланту, продавницу и пекару. Дали су допринос култури, отворили биоскоп и стипендирали су добре ученике. Грета је 1922. отворила прву приватну школу у том крају. Водили су рачуна о радницима и о целом насељу Ртањ. Будући да су били јако богати, често су даривали децу поклонима и помагали својим радницима, којих је било око пет стотина. Њих двоје су у свом поседу имали велики парк са око 150 врста дрвећа из читавог света! Прво рудиште отворено је далеке 1902. године. Међутим, 1915. године Немци заузимају рудник, те су Грета и Јулиус приморани да напусте Србију. Немци су oставили пустош за собом. Уништили су машине и запалили угљенокоп. После ослобођења Србије, 1918. године они се враћају у Србију и, уз огроман рад и труд, покушавају да врате све уништено. Лепа и дирљива прича се ипак тако не завршава. Јулиус је извршио самоубиство. Грета је, у знак сећања на своју велику љубав, изградила црквицу на самом врху планине – симбол љубави и поштовања. Међутим, тужна судбина је пратила и капелу, од које је данас остало само два зида. Ловци на злато су је минирали.
Савети за планинаре почетнике
Многи планинари вам неће препоручити Ртањ уколико сте почетник. Ако сте храбри, пуни ентузијазма, спремни на нове изазове и целодневно пешачење, ја вам је препоручујем!
Уколико се први пут пењете на троуглу пирамиду, мој предлог је да се пењете јужном страном током пролећа и лета. Нараво, планинари се пењу и зими, али имајмо на уму да и до врха можемо „проћи“ кроз неколико годишњих доба. До врха (јужном стазом) је потребно око три сата пешачења, док је спуштање нешто краће. На успон треба кренути опремљен, а у даљем тексту сазнаћете која средства можете користити као оријентацију и шта тачно треба да имате код себе!
Треба узети у обзир да су дани током јесени и зиме краћи, зато треба кренути у поход у ранијим јутарњим часовима и кретати се у групи, са водичем. Уколико идете у мањој групи, сазнајте колико траје тура, колико времена се троши на превоз до дестинације и увек рачунајте сат-два вишка за непредвиђене ситуације. Потребно је правити краће паузе како бисте појели нешто хране и попили довољно воде.
Како треба да будем обучен за планински успон?
- гардероба зависи од годишњег доба (свакако треба бити слојевито обучен)
- препоручује се активан веш и у резерви обавезно мајица за пресвлачење
- најбитније је не презнојавати се много, до тела имати материјал који се брзо суши (мерино вуна), памук се не препоручује
- ципеле за планинарење
- уколико су зимски услови, обавезно имати камашне (ако их немате, за прву помоћ може послужити пријањајућа фолија коју завијете око ногавица), рукавице, шал, капа, фантомка
- одећа јарке боје
- кабаница
Шта треба да имам у ранцу?
- доста воде
- довољно хране и неки слаткиш
- прва помоћ – завој, фластер, средство за дезинфекцију рана
- чеона лампа
- пиштаљка – којом се најлакше можемо огласити и тако дати до знања осталима да смо у близини
- можете имати и токи-воки (на већини деоница по планинама нема домета, те је добро имати за случај да се изгубите)
- топографску карту
Како се оријентишем на планини?
Планинарски знакови називају се „маркације“ и најчешће се ради о црвено-белим круговима (приказано на слици). Већина стаза је темељно означена, а уз њих се неретко налазе и путокази на којима можемо видети колико нам времена треба до неке локације и којим путем се кретати. Уколико не видимо маркацију, потребно је вратити се до последње коју смо видели и наћи прави смер. Ако стазе нису маркиране, можете користити топографску карту.
Морате пазити које године је карта издата и да ли је од тада на планини саграђено нешто ново (дом, пут, стаза)! Компас служи за оријентацију уз карту, а то можете научити на основној планинарској обуци. Уколико не знате да се служите њиме, немојте му слепо веровати. ГПС уређаји тачно исцртавају путању коју сте прошли, рачунају надморску висину, дужину ходања, паузе, па чак и потрошњу калорија. Међутим, имајте на уму да постоји могућност да се на тим уређајима испразни батерија!
Постаните члан неког планинарског друштва, упознајте авантуристе и љубитеље природе и уживајте у свему што планина пружа. Чувајте је, а она ће вас наградити доживљајима која ћете дуго препричавати.
На планини, као и било где у природи, немој оставити ништа сем трагова својих стопала!
