Сви смо се некада запитали куда одлази смеће из наших домова. Након што га радници Јавних комуналних предузећа камионом преузму из контејнера, одвозе га на депонију, коју најчешће замишљамо као непрегледну гомилу отпада, на коју се свакодневно, без икакве контроле довозе нове количине онога што нам више није потребно. Заправо, истина је другачија, правилно одлагање отпада, као последњу станицу, подразумева санитарну депонију. За разлику од сметлишта, несанитарних (дивљих) депонија, које настају спонтано, често у близини река и насељених места, изградња санитарних депонија је планска, далеко од водених токова, насеља и прометних саобраћајница, како би се спречило разношење загађивача.
Шта чини санитарну депонију?
Радници Јавног комуналног предузећа камионима довозе отпад у центар за селекцију отпада, где се разврставају папир и картон, ПЕТ амбалажа, стакло, алуминијум, гвожђе и други рециклабилни материјали, који се балирају и прослеђују (продају) овлашћеним рециклерима као сировина.
Отпад који није могуће рециклирати, одлаже се на тело депоније, које представља велику површину, обложену водонепропусним слојем од глине и фолије, који спречава загађење земљишта и подземних вода. Тело депоније поседује дренажни систем који воду спроводи до система за пречишћавање отпадних вода и дегазациони систем из ког ће се издвојени гасови најпре спаљивати, а касније сакупљати у енергетске сврхе. Отпад се помоћу машина распростире и сабија, а потом прекрива земљано-каменим материјалом, који спречава његово разношење, као и ширење непријатних мириса.
У базенима који добијају додатни кисеоник, развијају се бактерије које разлажу органски отпад.
И поред строго одређених правила за одлагање отпада на санитарним депонијама, квалитет воде, ваздуха и земљишта у њиховој околини се свакодневно контролише.
Санитарне депоније у Србији
У Србији се на 13% територије не врши услуга организованог одлагања отпада, а планирана је изградња 26 санитарних депонија. Према подацима из 2016. године, изграђене су 2 санитарне депоније локалног карактера и 8 регионалних, док су још 3 регионалне депоније у том периоду биле у изградњи.
Изграђене регионалне санитарне депоније у функцији:
1.Регионална санитарна депонија „Дубоко“ Ужице
2. Регионална санитарна депонија „Врбак“ Лапово
3. Регионална санитарна депонија Кикинда
4. Регионална санитарна депонија „Гигош“ Јагодина
5. Регионална санитарна депонија „Жељковац – Депонија два“ Лесковац
6. Регионална санитарна депонија „Мунтина падина“ Пирот
7. Регионална санитарна депонија „Јарак“ Сремска Митровица
8. Регионална санитарна депонија Панчево
9. Санитарна депонија „Метерис“ Врање
10. Санитарна депонија локалног карактера у општини Горњи Милановац
Регионалне депоније које су 2016. године биле у изградњи:
1. Регионална санитарна депонија Суботица
2. Регионална санитарна депонија Нова Варош
3. Регионална санитарна депонија Инђија
Требало би да се трудимо да смањимо количину отпада, да све што можемо употребимо више пута, да отпад сортирамо и рециклирамо, а да последње решење буде депонија. Иако је функционисање санитарних депонија прецизно уређено, њихови капацитети су ограничени.
Извори:
https://www.sepa.gov.rs/download/NRIZ_podaci/Otpad2011-2016.pdf
https://duboko.rs/
https://komrad.rs/
