Насловна Свет око нас Животна средина Животна средина – приоритет о ком треба да одлучујемо заједно

Животна средина – приоритет о ком треба да одлучујемо заједно

1861
1
Време читања: 3 минута

Реформе у заштити животне средине у Србији морају постати хитан приоритет Владе Србије, уз веће укључивање грађана и цивилног друштва у доношење одлука у овој области, закључак је дискусије „Реформе у животној средини у Србији – ко ће да повуче?“ коју су организовали Млади истраживачи Србије.

У дискусији су учествовали представници и представнице државних институција, цивилног сектора и експерти у области заштите животне средине. Они су из различитих перспектива излагали предуслове да се покрену реформе, али и кључне проблеме који успоравају или потпуно онемогућавају напредак у том сектору. Из Министарства за заштиту животне средине стигле су најаве да ће Србија практиковати принципе и реформе на које се обавезала потписивањем декларације о Зеленој агенди.

„Приоритети Зелене агенде односе се на климатску акцију, циркуларну економију – која се посебно бави отпадом, одрживом производњом и ефикасним коришћењем ресурса, али и на заштиту биодиверзитета, као и на борбу против загађења воде, ваздуха и земљишта. У овом захтевном подухвату као значајне савезнике и потребне капацитете видимо грађане и удружења грађана, па стога ће наше активности и отворена сарадња бити усмерени и ка њима“, поручила је учесницима министарка заштите животне средине Ирена Вујовић.

Када је реч о самој имплементацији реформи, “корак по корак” приступ, где се полако укључују поједини сектори и институције, није дао жељене резултате, истакла је у дискусији Александра Дошлић из Министарства заштите животне средине. Она је оценила да на томе морају паралелно радити све институције, што подразумева усаглашавање законодавства и свих сектора који треба да посвете део својих активности животној средини.

„Непрепознавање да животна средина има свој удео у свим секторима – попут просторног планирања, енергетике, рударства, шумарства је највећи проблем када је реч о реформама у области заштите животне средине“, рекла је она, додавши да је одсуство имплементације постојећих закона, али и недостатак капацитета у сектору такође нешто што успорава промене у Србији.

На тај проблем је указао и специјални саветник Фискалног савета Србије, Слободан Минић, који је рекао да Србија у пројекте заштите животне средине улаже дупло мање новца у односу на земље са сличним процесом развоја у тој области.

„Такође, чак и скромна средства која су издвојена често су била неискоришћена или нису искоришћена ефикасно због недовољних институционалних капацитета да се покрије ова комплексна област“, додао је он.

Осврнувши се на питање институционалних капацитета, биолог Дени Пореј је дао пример заштите природе, која се у Србији традиционално ослања на шумарство, лов, рибарство и велике хотеле, те није одржива нити спремна за развој еко туризма.

„У заштићеним подручјима нема људи који су спремни да искористе знање и помоћ цивилног сектора и потребна нам је ресистематизација радних места међу управљачима како би они могли да сарађују с цивилним друштвом“, закључио је Пореј.

Директорка Младих истраживача Србије, Тања Петровић, оценила је да је важан део реформи управо укључивање грађана и удружења грађана у процесе доношења одлука.

„Осврнула бих се на игру речи у имену наше конференције “еко+систем”, по узору на екосистеме који, иако су изузетно комплексни, функционишу. Свака мала карика у ланцу има своју сврху и улогу. Управо због тога, ми заговарамо формирање и унапређење механизама који би укључили све актере у доношење одлука о животној средини“, закључила је Петровић.

Шеф развојне сарадње у Амбасади Шведске, Ола Андерсон подсетио је и на важност заснивања одлука на научним чињеницама, поштовања принципа “загађивач плаћа” и упозорио да на путу до здравије животне средине нема пречица.

„Важно је наставити са усклађивањем законских оквира са правним оквирима Европске уније, али фокус мора бити и на имплементацији, упркос поменутим ограниченим капацитетима. Мора да постоји баланс између те две ствари јер само тако грађани могу да виде шта то значи“, рекао је Андерсон, подсетивши да Шведска годишње издваја око 3 милиона евра за пројекте заштите животне средине у Србији.

Панел дискусија „Реформе у животној средини у Србији – ко ће да повуче?“ је била део конференције „Еко+систем=Добро управљање животном средином“ одржане у оквиру програма „ЕКО-СИСТЕМ: Подршка реформама у заштити животне средине“ који од 2020. до 2022. године спроводе Млади истраживачи Србије уз подршку Шведске.

1 КОМЕНТАР

  1. Deklarativno je sve OK. Međutim, na preporuku EEZ da ukine feed in tarife i struju iz MHE prodaje na aukciji, Vlada Srbije je odgovorila četvorostrukim poskupljenjem iznosa za podsticaje MHE. Ja neću da stimulišem prevarante, hoću solarne elektrane. Pita li me neko šta ja hoću? Neću ni da mi Drinu unište: u gornjem toku HE Buk Bijela, u donjem Rio Tinto, sa rudnikom litijuma. Neću ni da plaćam penale Evropi zbog prekograničnog zagadjenja, a vlast planira zidanje dve nove termoelektrane, i to zastarelom kineskom tehnologijom, naravno mojim parama, iz budžeta. Šta ja to onda plaćam ako se moja volja ne poštuje?

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име