Вечерас у двадесет часова и тридесет минута, многи домови на планети Земљи, својевољном одлуком становника биће у тами сат времена. Искључена светла у просторијама наших домова, телевизор и компјутер, потпуни мрак и тишина.
Зашто? Зашто баш ти, неко други и због чега би вечерас требало да угасимо светла ?
Сат времена посвећено потпуном мраку и препуштању мислима или разговору са укућанима први пут се догодило 2007. године у далеком Сиднеју. Већ наредне године овој акцији придружило се још много других држава. Сат за нашу планету (Earth Hour) представља грађанску иницијативу насталу због све израженијих климатских промена и проблемима у животној средини. Ова акција је данас светски призната и обележева се у великом броју држава.
Симболичним гашењем светла јасно скрећемо пажњу на проблеме у природи: климатске промене, угроженост дивљих врста, загађење вода, све више отпада, али и угрожавање станишта (нпр. прекомерна сеча шума). Такође, један од циљева ове акције је и да се подигне свест људи о штедњи електричне енергије. Глобална иницијатива „Сат за нашу планету”, којој се сваке године придружује све већи број људи, јасан је подсетник да заједно морамо деловати и да, иако је алармантно стање у природи, ипак можемо ублажити последице климатских промена.
Иако је гашење светла један од препознатљивих момената ове акције, њен главни циљ јесте едукација људи, подизање свести о екологији и смањење негативног утицаја човека на природу.
Колико је ова иницијатива призната и значајна потврђено је још на почетку овог текста, када су јој се многи градови широм света прикључили, те су у мраку тих сат времена оставили неке од најзначајнијих грађевина и културних споменика.
У Београду се најчешће декоративна светла искључују на Скупштини Србије, Старом двору, Народној библиотеци Србије и музејима. Светске познате грађевине које ће и ове године бити у сенци су Ајфелов торањ у Паризу, Бакингемска палата у Лондону, зграда опере у Сиднеју и Голден Гејт мост у Сан Франциску.
„Климатске промене нам јасно говоре да, и поред брзог технолошког развоја, ми и даље потпуно зависимо од природе: од природних ресурса и природних циклуса. Њихове последице су очигледне широм наше планете. Угрожени су екосистеми, добробит и сигурност људи. Један од начина борбе против наведених изазова је упоран и свестран рад на просвећивању грађана, како би својим залагањем приморали центре финансијске и политичке моћи да одговорно примењују усвојене политике и стратегије за ублажавање климатских промена. Добар и нама близак пример је отпор грађана градњи малих хидроелектрана на Старој планини, као и борба становника Србије за чист ваздух”, рекла је прошле године Душка Димовић из WWF Adria.
Глобална акција „Сат за нашу планету”:
- представља највећу светску грађанску иницијативу за заштиту природе
- у Гинисовој књизи светских рекорда наведена је као највећа светска волонтерска акција
- 2020. године је први пут одржана онлајн
- последња акција је била најмасовнија до тада (учествовало је 190 земаља и забележено је 4,7 милијарди утисака на друштвеним мрежама)
- 2012. године André Kuipers је посматрао гашење светла из Међунорадне свемирске станице
Да ли си ту да пружиш подршку нашој планети и да ли си део највеће глобалне акције? Иако се често чини да смо сами у борби против климатских промена, ретки су тренуци када нас тама споји због једног од најважнијих проблема.
