Подземне воде и извори су нешто веома вредно што поседујемо у Србији. Извори природне минералне и хладне и још по негде чисте воде, право су благо природе. Подземне воде последњих година су веома загађене на глобалном нивоу.

Али пре свега, шта су то подземне воде?
Подземне воде су воде које се налазе испод површине земље и могу се наћи чак до 14 километара дубине. Могу бити у течном, чврстом (у виду леда) и гасовитом стању (у виду водене паре). Ова вода може бити слободна или гравитациона тј. везана за честице стена као капиларна, опнена, хигроскопна.

Минералне воде су оне подземне воде које садрже растворене минералне материје или гасове. Могу бити термоминералне или лековите. Према раствореним материјама и
лековитости називају се горке, сумпоровите, киселе, термалне и др.
(Ковиљача, Соко Бања, Врњачка Бања, Врањска Бања и др.).

Термалне или топле воде, чији повећан степен загрејаности може бити утицај магматске активности, геотермског ступња или радиоактивног распадања, деле се на хипотерме до 36 °C, хомеотерме са температуром 36 °C и хипертерме са температуром изнад 36 °C. Ове подземне воде су један од алтернативних извора енергије.

Како се граде градови и места, тако се све више и више загађују подземне воде.
Подземне воде су нека крајња резерва питке воде за човечанство. Само у Србији имамо безброј извора и врела, али се о малом броју води рачуна. Многи су запуштени, затрпани отпадом и загађени.

За насеља и градове, подземне воде представљају велики проблем, јер услед подизања нивоа долази до плављења подрума и вода прогриза темеље. Проблем је још већи када је та вода загађена и где се меша са септичким јамама у неким мање урбанизованим местима.

Како кроз земљиште све пролази тако и доспева у подземне воде тамо где их има. Тако разна ђубрива, пестициди, али и течни отпад, доспевају у подземне воде које се шире и тако загађују остатак земљишта и и изворе пијаће воде. Смањењем загађења земљишта заштитили бисмо их од екстремног загађења.

Извори и врела су се веома ценила и експлоатисала у античка времена и у доба Римљана. То видимо по археолошким остацима као што су лечилишта (бање) и купатила. Воду су сматрали извором живота и заиста су је ценили.

Римско лечилиште: Бања у близини Ердевика Извор: www.fruskac.net

Многе подземне воде које извиру на површину земље су и лековите и одличне за рехабилитацију тела. То значи да је уједно лек и пиће, а доступна за све.
Али нису све подземне воде лековите и добре. Неке су обогаћене неким сумпорним и другим солима па када вода пређе у пару могу бити веома токсичне.

Воду као фактор животне средине треба више да ценимо, јер је све мање оне коју можемо да пијемо.
Окрените се око себе, право благо је ту, немојте га затрпати ђубретом и отровима.
Вода ће постати луксуз, зато чувајте природу и она ће вас!