Вода, живот за себе

Вода. Толико присутна око нас, и у нама, да је врло често безобзирно занемарујемо нетрепнувши. Користимо је за пиће, у исхрани, забаве ради  на комшијском травањаку у врелим летњим месецима, а она одлази. Чиста вода одлази тамо куда је ми  шаљемо, нашом кривицом без имало пажње  и поштовања.

Малобројни су људи који у данашњем брзом времену размишљају о води. Углавном нам је она средство, дата на коришћење, као нешто што ће увек бити ту за нас.  А да ли смо ми ту за њу?

Дешава се врло често да  и не приметимо да је наша вода, загађена вода. Нека загађења су очигледна, као што су нафтне мрље, плутајући отпад и пластика, или једноставно мутна вода.

Када на воденој  површини нема овако очигледних знакова загађења, на сцену ступају  организми, борци уз нас, биоиндикатори. То су организми, најчешће невидљиви голим оком, који живе искључиво у специфичним водама. Врло често, њиихово одсуство или присуство  нам указује у чему и где смо погрешили. Довољно је само да погледамо око себе.

Вода је пре свега животна средина за многе организме, једина могућа на овој планети створена само за њих. Они немају где другде да живе , њима је она једини свет.

Корњача, примера ради, замршене у пластику која је резултат наше небриге, збуњена, сама  греши. Да ли су ово заслужиле, и  колико нас се то запита, колико нас уопште зна нешто о томе?

Изгубљена вода, загађена вода?

Да ли смо се икада запитали да ли загађујемо воду тако што је пустимо да тече у паузама прања посуђа а ако јесмо, колико нас јесте? Да ли воду коју губимо, несвесно загађујемо?

Свакога дана, свако од нас, када опере посуђе, укључи веш машину или се истушира после напорног летњег дана, загади воду. Она одлази, неповратно.

Фабрике, и све те отпадне воде!

Фабричка постојења. Слутећи по фотографијама, не изгледају као безбедно и лепо место за живот. Сумњам да било коме и изгледају. Живота у таквим водама, готово да нема, а опстају само најхрабрији и најотпорнији.

Нафтне мрље

Саме по себи, својим постојањем на воденим површинама проузрукују много више штете него што нама изгледа. Својом тамном бојом оне заклањају сунце, мењајући  фотичке нивое унутар воде, алге више не могу да фотосинтетишу, а организми који расту у условима  мање осветљености, размножавају се трошећи кисеоник, и стварају услове анаеробије, у којима већина организама, попут риба не може да опстане. Такође, нафта као лепљива супстанца, прља организме попут птица, које слећу на површину воде и на жалост, ту и остају.

Међутим ни тада случај није изгубљен. Захваљујући развоју савремене науке и технологијама биоремедијације, уз помоћ микроорганизама као што су Yokenella sp.,  Alcaligenes sp.,   Roseomonas sp.,  Stenotrophomonas sp.,  Acinetobacter sp., Flavobacter sp., Corynebacterium sp. нафтне мрље могу да се разложе скоро у потпуности.

Шта можемо учинити за наше воде?

Закони, едукација и побољшање економије, у овом случају, раде као одличан тим!

Повећање глобалне свести о проблемима који сами проузрукујемо, и методама решавања, може се постићи много. Јер ми, људи, јесмо главни загађивачи вода!

Увођењем закона и прописа, о коришћењу и употреби вода, можемо много учинити да оне остану за нас, још дуго времена.

Наравно, потребно је уложити новац. Свест о значају чисте воде, за нас и цео живи свет, едукација и законодавство, играју велику улогу у преусмеравању финансијских средстава ка делатностима из области заштите и очувања вода.

Сваком од нас остаје да се запита где, и колико грешимо, и колико нашим водама можемо да помогнемо да остану чисте, САДА!