Биљке, Богатство планете, Животни стил, Занимљивости, Пејзажна архитектура, Уради сам, Урбана екологија, Утицај човека на Земљу

Воће на зеленим површинама у градовима, зашто да не?

Међу свим факторима који утичу на квалитет животне средине у градовима, доступност зелених површина и могућност пасивног или активног коришћења истих је готово од пресудног значаја. Управо због тога су урбани вртови препознати као важан елемент зелене инфраструктуре широм света, а сведоци смо данас и покретања све више управо таквих пројеката у земљама региона. Шта нам то говори?

Знамо да се урбане баште одликују високим нивоом биодиверзитета, где домородне биљне врсте превлађују у својој спонтаној флори, често прилагођене тако да допринесу локалној заједници. Основни део природне структуре су култивисане биљке, тако да у овом погледу, урбане баште су сличне по карактеру приватним окућницама. Услед положаја у урбаној средини, овакав тип зелене површине има често производну вишенаменску функцију у директном доприносу квалитета животног окружења човека. Позната народна умотворина каже: “Воћке у пролеће развесељавају човека, у лето га хладе, у јесен хране, а у зиму греју.“ Интересантна чињеница је да су први дрвореди у историји човечанства били сачињени управо од воћних врста, јер је човек још тада препознао вишеструку улогу воћака. Може се рећи да понајвише имамо корист од њихових плодова, јер у свом саставу садрже многе материје које директно доприносе нашем здрављу и бољитку. Данас је примена воћних врста у урбаним вртовима попримила велики значај. Развијене су многе форме и култивари који физички не заузимају велику површину, али зато обимно плодоносе и додатно представљају врло декоративан детаљ на зеленој површини. Најчешће су у примени стубасте и патуљасте форме воћа, које су по својој специфичној грађи врло декоративног изгледа, а притом имају и велику употребну вредност. Обзиром да не заузимају велику површину, могу се гајити у саксијама, у лејама испред домова, на терасама или пак у оквиру мале производне површине.

 

Од стубастих форми посебно су занимљиве одређене сорте јабуке (“Румено вретено“, “Зелени драгуљ“) које се могу гајити уз рубове стаза или зидне површине и ограде, тако да формирају зелени зид.  Крушке (“Вилијамовка“ и “Јунска лепотица“) су по популарности одмах иза стубастих јабука. Карактеришу се приносом од преко 10 до 15 килограма по стаблу након друге године, исто као и јабуке. Што се тиче патуљастих форми воћа, иако заузимају мало простора, ипак дају велике и обилне плодове, који напросто доминирају амбијентом, а што је најбоље – и деца могу да их уберу. Сорте шљиве које су погодне за љубитеље сувих шљива су “Рут герштетер“, “Калифорнијска плава“ и “Херман“, док за прављење компота препоручује се “Крупна зелена ренклода“ и “Атлантова ренклода“. Кајсија је биљка од изузетног значаја за наше поднебље, те могу да се користе “Луизет“ и “Новосадска родна“, док су код бресака посебно занимљиве патуљасте форме сорти са ниским стабломБонанца“, “Бонфајр“, “Гарден Ени“ и “Гарден Лејди“. Мале форме трешње (“Примавера“, “Бурлат“, “Сувенир“ и “Регина“) и од давнина цењена вишња (“Хајманова конзерва“, “Рубин“, “Шумадинка“, “Шпанска“) могу се гајити и у саксијама, без икаквих проблема.

Поред патуљастих и стубастих форми, оно што доприноси осећају контраста целе композиције су жбунасте форме. Пре свега, врло декоративна сама по себи јагода (“Фламенко“, “Селва“, “Соната“ и “Идеа“) може да се гаји уз бордуру или на пример као део висеће саксије уз прозор, на вама је избор. Врсте које се одликују полеглим стаблом и могућношћу велике манипулације при узгојном облику, од система живе ограде до потпорног облика, су малина (“Туламен“, “Октавија“, “Полка“, “Отум блис“) и купина (“Торнфри“, “Блек сатин“, “Хал торналес“). За љубитеље рибизли по једна боја за сваког: црна – “Чачанска црна“, црвена – “Ровада“ и бела – “Бланка“.

Оне врсте које су готово строго ограничене на саксијску примену, услед потребе за киселим земљиштем су боровница (“Дјук“, “Патриот“, “Нуи“ и “Блукроп“) и брусница (“Корале“) или пак не подносе ниске температуре – разне врсте агрума који успевају код нас као што су мандарина уншиу, наранџа, лимун и фортунела. Сада, кад имате преглед најпопуларнијих воћних сорти које успевају код нас, шта је то што вас још увек спречава да предузмете иницијативу и у свом малом кутку на балкону или испред стана створите своју малу воћну оазу?

3 Comments

  1. Jovana

    Ne znamo gde da se snabdemo, kako da zasadimo biljku, kako da je gajimo… Ako imate takva saznanja, podelite ih s nama ?

    • Radenka

      Radenka

      Sa zadovoljstvom ćemo podeliti takve informacije. Možete očekivati uskoro još članaka na ovu temu. 🙂

  2. Bilo bi sjajno kad bi se ovakvim zelenilom oplemenili naši gradovi, i kad bi i vlast počela da ulaže u ozelenjavanje.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén