Човек је јединствено створење,
Даровано сетом способности које га издвајају од остатка животиња.
Тако да, за разлику од њих, он није само фигура у пејзажу,
Он обликује пејзаж.

Џејкоб Броновски

 

Пре почетка…

Клима планете Земље није стална. Као и све друго на њој клима се током 4,55 милијарди година мењала небројено пута.

Оно што је заједничко за све промене током историје наше планете је да су се оне дешавале искључиво природним процесима.

Тек недавно, по први пут појавило се једно живо биће способно да глобално утиче на будућност целе планете… човек.

Да ли сте се некада нашли у пластенику или стакленој башти? Уколико јесте, сигурно сте приметили да је температура у једном таквом објекту за неколико степени виша од спољашње. Знате ли зашто је то тако?

Енергија коју Земља добија од Сунца у највећем делу састоји се од видљивог и ултра-љубичастог зрачења електромагнетног спектра. Таласи овог вида зрачења су способни да несметано продру кроз зидове пластеника (или стакленика) све до самог тла. Тамо се врши конверзија доспеле енергије и она се са тла израчује у виду дуготаласног инфра-црвеног зрачења, односно топлотне енергије.

Ови дуготаласни зраци нису у стању да у пуној мери продру кроз зидове стаклене баште, те се велики део у њој задржава, повећавајући температуру унутар објекта.

Захваљујући атмосферским гасовима попут угљен-диоксида (CO2), метана (CH4), водене паре (H2O), азот-субоксида (N2O), озона (O3), и др. може се рећи да се гасовити омотач планете понаша слично као и зидови стаклене баште. Из тог разлога ови гасови добили су заједнички назив: Гасови стаклене баште (Green House Gasses).

Шта гасови стаклене баште заправо раде и на који начин функционишу?

Последњих двадесетак година, приче о климатским променама постале су толико учестале да је код обичних људи скоро сваки помен гасова стаклене баште добио известан негативни призвук.

Међутим, да није њих, површина планете Земље била би толико хладна да, најједноставније речено, не би могла да подржи развиће сложеног живота.

Дакле, гасови стаклене баште најодговорнији су за повољне температурне одлике наше планете.

Принцип њиховог деловања, односно стварања тзв. ефекта стаклене баште, сличан је принципу рада пластеника:

Видљиво, ултра-љубичасто, и један део инфра-црвеног Сунчевог зрачења, пролазе кроз Земљину атмосферу и доспевају до тла. У тлу се врши конверзија доспеле енергије и она се одатле одаје у виду топлотног зрачења.

Захваљујући способности гасова стаклене баште да примају и отпуштају топлотну енергију, ово зрачење није у стању да у потпуности напусти Земљину атмосферу. Оно ће најпре бити апсорбовано од стране гасова стаклене баште, а потом и рефлектовано. Ова рефлексија, или отпуштање енергије, обавља се у свим могућим правцима, тако да се велики део енергије враћа ка планети, а други одлази у правцу свемира. Тачније, око 36% топлотне енергије враћа се ка Земљи, док око 64% одлази путем свемира. Део који се вратио, понавља циклус из почетка.

Уколико је ефекат стаклене баште заиста битан за одржање живота, зашто се о овим гасовима углавном прича у негативном контексту?

Од почетка индустријске револуције крајем 18. века па све до данашњег модерног доба, концентрација гасова стаклене баште у атмосфери увећала се вишеструко. То, наравно, значи да се топлотна енергија знатно дуже задржава у Земљиној атмосфери.

Глобална температура планете је повишена, са тенденцијом даљег раста, што полако ствара услове који неће погодовати већини живих бића на Земљи.

Сагоревање фосилних горива (у индустрији и саобраћају), дефорестација, интензивна пољопривреда итд. испуштају велике количине гасова стаклене баште (нарочито угљен-диоксида) у атмосферу и у огромној мери утичу на појаву највећег модерног проблема човечанства – глобалног загревања.

За крај…

Ефекат стаклене баште и надолазеће климатске промене могу нам послужити као упозорење и подсетник да човеково „обликовање пејзажа“ може имати огромне последице по цео живи свет планете Земље.

Уколико се испуштање гасова стаклене баште не смањи и почне ригорозно контролисати, човек, као врста, ризикује да постане прва „неприродна” сила која је довела у питање опстанак свих становника планете.