Да ли је то вирус?! Да ли је то мутант?! Да ли је то авион?!

Шалу на страну, знамо ли шта је ГМО? Знамо ли шта представља скраћеница ГМО?

Ако знате, скролујте, али морамо да почнемо од основа како бисмо разумели и могли на крају да донесемо закључак –  да ли је ГМО нешто страшно или не.

ГМО – Генетички Модификован Организам

Кад сам кренула на факултет после неког времена чула сам како неки професори говоре у корист ГМО. Била сам у чуду, потпуно запрепашћење. Па ваљда биолози треба да знају шта је ГМО, ко ли њих сад плаћа да причају у корист ГМО, па зар није ГМО отров, ужас, рак, смрт, катастрофа? Врло лако сам и пронашла одговор. Да, биолози знају тачно шта је ГМО.

Једна занимљива информација – ако кажете да сте изричито против ГМО, ви тиме несвесно говорите да се противите могућности дијабетичара да нормално функционишу.

Да, баш тако.

Синтетички инсулин, који користе дијабетичари током живота, настаје процесом додавања људског гена, за синтезу инсулина, бактерији E. coli. Овако генетички модификована бактерија је данас најчешћи извор фармацеутског инсулина. Ова бактерија са измењеним генетичким кодом лучи инсулин идентичан оном који лучи људски панкреас. Један бамби за ГМО.

Уједно, бактерије су и први организми који су модификовани у лабораторијским условима. Користе се такође за синтезу фактора коагулације за лечење хемофилије као и синтезу хормона раста за лечење различитих типова ниског раста.

Како они то мењају гене организама и да ли ти организми постају опасни након промене?

Чула сам разне приче, неке настају због параноје, неке су плод маште али све по правилу произилазе из незнања. Људи се плаше да ће измењени ДНК парадајза да уђе у њихове ћелије и измени њихов ДНК. Верује се такође да тај измењени ген може да изазове рак. Свашта нешто. Не брините, само зато што је отпоран, црвенији и већи, не значи да добија магична својства.

Да бисмо разумели колико је то немогуће прво морамо да разумемо како функционише метаболизам и варење онога што смо појели а затим и како нешто „улази“ у наше ћелије. Што се тога тиче, не може цео неки ДНК да уђе у вашу ћелију, тако да, без бриге.

ДНК коју поједете се веома брзо разграђује у дигестивном тракту уз помоћ ензима за варење. Првенствено се разграђује на мање фрагменте а затим у једињења која више не представљају нуклеинске киселине већ проста једињена азота и шећера. Постоји могућност да фрагменти ове ДНК буду усвојени од стране бактеријских организама из дигестивног тракта али они су тада у облику који није функционалан.

Генетичке модификације постоје од кад постоји света.

Гени се по принципу случајности модификују и зато не постоје два идентична организма у природи. Некада те модификације могу бити фаталне, некада јединкама знатно отежавају живот а некад им заправо помогну да лакше преброде потешкоће. Те јединке, које случајно имају такав ген, свакако ће преживети и пренети га потомству. Ген ће се усталити и читава популација ће једног дана бити отпорнија. И тако, ето нама генетички модификованих организама. Људи су то укапирали пре најмање 10.000 година и одлучили да укрштају само „боље“ биљке. Тако данас, рецимо кукуруз, јадан, не личи на себе више.

Једина разлика између тога и чувених ГМО који су данас (као) проблематични јесте што је човек одлучио да се игра природе (Бога?) и да мало убрза ствари. Ко ће да чека да парадајз развије отпорност на хербициде? Даћемо му лепо ген за који већ знамо да је отпоран, који ће да га „чува” од хербицида а тај исти хербицид ће „лепо“ да убије апсолутно све остало и имаћете хектаре и хектаре чисте њиве парадајза да нахраните стотине људи.

Све ово звучи супер позитивно па је логично да се запитамо, одакле онда уопште проблем? Зашто икоме ГМО смета?

И треба да вам смета. И треба да се борите. Али не против ГМО. Немојте да говорите да сте против ГМО. ГМО је сасвим океј. Немојте бити против науке. Генетички Модификован Организам је исти као сваки други. Има специфичан ген за неку особину, као и организам од којег тај ген потиче. То не може да буде отровно или штетно иако смо га ми тамо „ставили”.

Проблем у овој причи управо јесу ХЕРБИЦИДИ. (да читамо кроз редове – чувени Монсанто)

Ако је тај хербицид побио све живо на тој њиви, јасно је да не може да буде претерано повољан по наше здравље. Опште је познато колико је то отровно, и управо због тога људи на фармама носе она заштитна одела или обољевају. Не зато што гаје ГМО, већ зато што су хербициди отровни. То остављамо за неки други текст.