На простору планина Голије и Радочела установљен је Парк природе „Голија“  Уредбом Владе Србије из јула 2001. године који је сврстан у прву категорију заштите као природно добро од изузетног значаја, на 751.830 m2.

Голија је једна од најлепших и шумама најбогатијих планина у Србији. Налази се 40 km југозападно од Ивањице и 32 km северно од Новог Пазара. Ограничена је долином Ибра на истоку, Рашке и Људске реке на југу, Моравице на западу и средишњим делом реке Студенице на северу и северозападу и припада унутрашњој зони Динарског планинског система.

Рељеф је разуђен са плодним земљиштем, богатим и разноврсним биљним и животињским светом, изузетном очуваношћу изворних природних и културних вредности.
Голија  слободно може носити епитет ваздушне бање у којој се разликују три климатска појаса.

На Голији се налази извориште Моравице  и Студенице. Поред река, на Голији су значајна и језера.  Језеро на Округлици „Небеска суза“ настало је после једног земљотреса у Румунији 1974. године. Језеро испод Црепуљника, које је потпуно зарасло у тресавску вегетацију носи назив „Кошаниново језеро“. Име је добило по познатом ботаничару, академику Др Недељку Кошанину. Занимљив феномен везан је за ово језеро: када су кишни дани ниво воде у језеру опада, а када је сунчано време језеро надолази. Иначе, језеро је готово потпуно зарасло у траву и тресавску вегетацију.
За Тичар језеро везује се и научни рад Др Недељка Кошанина и Радована Ршумовића. Даjићко језеро је тресетиште које се полако претвара у бару.

Обрасла је буковом шумом на северним, североисточним и источним експозицијама. Занимљиви су варијетети смрче који неодољиво подсећају на оморику, а два таква примерка расту поред Голијске реке и заштићени су. Шуме су богате шумским воћем (боровница, јагода, малина, купина, рибизла и огрозд).

До сада је на Голији забележена 1 091 врста живог света. На Голији се могу срести и вукови, лисице, дивље свиње, медведи, јазавци, јелени и зечеви. Голија са планином Таром представља рефугијум терцијарне флоре у Србији и значајна је као центар генетске, специјске и екосистемске разноврсности на Балкану и у Европи.

У подножју Голије налазе се остаци српске средњовековне државе: престоница Рас, градови Маглич и Брвеник, манастири Сопоћани, Ђурђеви Ступови и Студеница. Манастир Студеница је једна од највреднијих грађевина у стваралаштву српског народа и једно од најзначајнијих средишта средњовековних збивања. Од 1986. године налази се на листи УНЕСКО-а као објекат светске културне и природне баштине.

У границама парка природе Голија до сада су заштићени:

  • Строги природни резерват Јанков камен;
  • Строги природни резерват изнад љутих ливада;
  • Природни простор око непокретног културног добра манастира Студеница и
  • Споменик природе Стабло Зеленике у порти манастира Студеница.

Сачувајмо заједно природне лепоте и ресурсе наше Србије!